Velika istocna kriza od 1875 - 1878

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Dzemala Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 8,280
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Velika istocna kriza od 1875 - 1878
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz biologije , ekologije, fizike, geografije, Istorije i hemije.

Устанци Срба у Херцеговини 1875. године а затим и у Босни 1876. године који су као у Србији 1804. године из социјалног револта брзо прерасли у рат за национално ослобођење отворили су трогодишњу европску кризу која је далекосежно утицала на потоњу слику балканског простора. Српски устаници, и у Херцеговини и у Босни захтевали су укидање османског феудализма и сједињење са Србијом и Црном Гором.
Устанак је плануо у лето 1875. године у Херцеговини код Невесиња изазван насилним мерама турских закупаца пореза. Они су од српских сељака који су већ две трећине укупних годишњих прихода давали за порез – силом покушали да наплате додатне феудалне даџбине (десетак). Познат под именом Невесињска пушта херцеговачки устанак под вођством Мића Љубибратића првог сарадника Луке Вукаловића у претходним устанцима, брзо се проширио на читаву Босну и Херцеговину.
Осим социјалних захтева (слобода вере, једнакост пред судовима, укидање наметнутих пореза), устаници у Херцеговини истакли су и јасан циљ – сједињење са суседном Црном Гором. Уз око 8.000 херцеговачких устаника одмах је стао црногорски кнез Никола I Петровић Његош, који је као главнокомандујући координисао војне команданте (Петар Вукотић, Пеко Павловић). Из редова самих Херцеговаца, војним и организационим способностима, нарочито се истако војвода Богдан Зимоњић. Број устаника нарастао је на 12.000 људи. Устанку су се, тражећи социјалне промене затим придружили и римокатолички сељаци у западној Херцеговини....

Устанак српског народа против турске власти у Херцеговини 1875

Једва што се утишала афера у Градишци и Бањој Луци, а започето је покрет на југу – у Херцеговини, покрет који ће довести до општег устанка и у Босни и у Херцеговини.
Већ 1874. године осећала се нека напетост у целој земљи. Летина је била рђава, посебно у Херцеговини. Сена је у неким крајевима Босанске краије било тако мало, да су се за њега плаћале за оно доба управо нечувене цене. Стање у покрајини је било ровито. Осећало се да је хришћанска раја незадовољна, да нешто у потаји спрема, али је то могао опазити само пажљивији посматрач. На површиниј изгледа још све мирно, иако су били учестали сукоби сељака са властима и појавила се хајдучија. Да се избегне устанак требало је Турцима да имају доста умешности и такта. Нови везир Ибрахим Дервиш – паша, који је дошао у Босну у мају 1874. године није био човек који би деловао за стишавање духова. Он је био један од војних заповедника у Херцеговини за последњег турског рата са Црном Гором и оставио је код хришћана врло рђаву успомену. Његовом доласку могли су се само радовати они муслимани, који су исто тако били фанатици као и он. Чим је дошао за валију Дервиш – паша одмах је започео са зађецима са Црном Гором. Кад је требало са њом решавати неке пограничне спорове, уместо да тражи пута и начина да уклони опреке, он је претио да има сасвим друга средства да сврши са Карадакђаурима.
Дервиш – паша носи не мали део кривице да се у почетку незнатни покрет у Херцеговини претворио у општи устанак против Турака. Јер, он не само што није настојао да изађе у сусрет тужбама побуњених сељака око Невесиња и тако да утиша покрет, него од почетка жели да тражи да се чвор пресече мачем и буна угуши оружаном руком....
Сам Селим – паша је у Невесиње дошао са мостарским мутесарифом и Вуком Шолом, трговцем и коџобашом из Мостара. Пред пашама се развила права парница. Невесињски муслимани љути на бекство, па касније и на дрскост и црногорску ношњу повраћених ускока, тужили су се код паша да раја неће да слуша власт; не одазива се њеном позиву; управни органи да не смеју ни да иду у села која отворено помажу хајдуке. Паше позову преда се најпре главаре, који нису бежали у Црну Гору. Ови се потуже на Салку Форту, Адема Зукова и његове граничаре; оптуже Сулејман – бега Багашића и још неке друге ради мита. Бунили су се против псовки, глоба, кулучења, коморије и закупника десетине. Паше су саслушале њихове туже и обрекли можда више него што су мислили дати, само да се народ смири. После тога састала се комисија и са неким ускоцима; и њима је обећано што и другима. Ускоци су обећали да ће умирити народ и протерати између себе хајдучку чету Пере Тунгуза и Филипа Ковачевића....

С А Д Р Ж А Ј:

УВОД 3
1 Велика источна криза од 1875 – 1878. 4
1.1 Устанак српског народа против турске власти у Херцеговини 1875 4
1.2 Српско – турски рат 1876 8
1.3 Руско – турски рат 1877 12
1.4 Санстефански мир 16
ЗАКЉУЧАК 18
ЛИТЕРАТУРА 19


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
11:28 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Kubanska kriza derrick 0 1,896 09-02-2014 12:51 AM
zadnja poruka: derrick
  Istorija Vizantije od 9. vijeka do 1453 - seminarski Maja 0 1,601 29-08-2012 10:41 AM
zadnja poruka: Maja
  Ekonomska kriza iz 1929. VS1 0 1,335 17-02-2012 06:07 PM
zadnja poruka: VS1
  Ustav od 1931. godine Dzemala 0 1,827 13-08-2011 01:49 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Politička transformacija Rusije od Staljina Dzemala 0 1,364 13-08-2011 10:37 AM
zadnja poruka: Dzemala

Skoči na forum: