Suncevo zracenje i posledice koje usled toga nastaju u atmosferi

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Pojam "sijanje Sunca" definira situaciju kada Sunčev disk rasvjetljuje predmete snažnije od raspršenog zračenja neba, odnosno pojavu sjene iza rasvetljenih objekata. Pojam je više vezan uz vidljivo svetlo nego uz ostale frekvencije Sunčevog zračenja. WMO definira sijanje Sunca kao razdoblje u kojem je intenzitet Sunčevog zračenja veći od 120 W/m2. Trajanje sijanja Sunca ili osunčavanje se meri u satima.
U praksi je pojam prvobitno definisan uz registraciju na Campbell-Stokesovom heliografu, instrumentu koji sijanje Sunca registruje izgaranjem posebne trake smeštene iza posebne staklene leće koja zrake koncentriše na traku koja se mora menjati svaki dan. Campbell-Stokesov heliograf je možda najstariji instrument koji se još uvek zadržao u redovnim meteorološkim merenjima (uveden u redovnu meteorološku službu 1880. godine), a prema nekima jedan je od najlepših mernih instrumenata....

SUNCE – KARAKTERISTIKE

Sunce je središnja zvezda Sunčevog sistema oko koje kruži 8 planeta i njihovi sateliti, 5 patuljastih planeta, asteroidi, komete, meteori i čestice kosmičke prašine. U Suncu se nalazi oko 99,8 % mase Sunčevog sistema. Energija Sunca u vidu sunčeve svetlosti omogućava život na Zemlji putem procesa fotosinteze i utiče na klimu i vreme na Zemlji.

Sunce se sastoji od vodonika (oko 74% njegove mase ili 92% njegove zapremine), helijuma (oko 24% mase i 7 % zapremine) i male količine ostalih elemenata, uključujući gvožđe, nikl, kiseonik, silicijum, sumpor, magnezijum, ugljenik, neon, kalcijum i hrom.

Sunce pripada spektralnoj klasi G2V. G2 označava da je temperatura na površini približno 5.500 °C (5.780 K), što mu daje belu boju, mada se Sunce čini žuto zbog atmosferskog rasipanja, koje uklanja talase kraćih talasnih dužina (plavu i ljubičastu svetlost) i ostavlja spektar frekvencija koje ljudsko oko opaža kao žuto. Ovo rasipanje daje okolnom nebu njegovu plavu boju. Kada se Sunce nalazi nisko na nebu rasipa se još više svetlosti, pa se Sunce čini naranxasto ili crveno. Sunčev spektar sadrži linije jonizovanih i neutralnih metala, kao i vrlo slabe vodonikove linije. Slovo V (rimski broj 5) u oznaci spektralne klase pokazuje da je Sunce zvezda glavnog niza. Ovo znači da ono generiše svoju energiju nuklearnom fuzijom jezgara vodonika u helijum. Sunce je nekada bilo smatrano malom i beznačajnom zvezdom, ali danas je poznato da je ono svetlije od 85 % zvezda u galaksiji Mlečni put, od koje su većina crveni patuljci....

SADRŽAJ

1 UVOD - 1 -
2 SUNCE – KARAKTERISTIKE - 2 -
2.1 Sastav Sunca - 3 -
2.1.1 Jezgro - 3 -
2.1.2 Radijaciona zona - 3 -
2.1.3 Konvektivna zona - 3 -
2.1.4 Fototsfera - 4 -
2.1.5 Hromosfera - 4 -
2.1.6 Korona - 4 -
2.1.7 Sunčev vetar - 5 -
3 SUNČEVO ZRAČENJE - 5 -
3.1 Sunčevo UV zračenje - 6 -
3.1.1 Atmosferski ozon - 6 -
3.1.2 Visina Sunca - 7 -
3.1.3 Atmosfersko raspršenje - 7 -
3.1.4 Refleksija na tlu - 7 -
3.2 Merenje Sunčevog zračenja - 7 -
3.3 Uticaj Sunca na magnetosferu Zemlje - 8 -
3.4 Fotometeori - 9 -
3.4.1 Duga - 9 -
3.4.2 Atmosferska refrakcija - 9 -
3.4.3 Nebesko plavetnilo i belilo - 10 -
4 EFEKAT STAKLENE BAŠTE - 10 -
4.1 Mehanizam delovanja efekta staklene bašte - 11 -
4.2 Gasovi staklene bašte - 12 -
4.3 Vodena para - 13 -
4.4 Posledice staklene bašte - 13 -
4.4.1 Glečeri i ledene ploče - 13 -
4.4.2 Poplave - 13 -
5 ZAKLJUČAK - 16 -
6 LITERATURA - 16 -