Vladavina ustavobranitelja - istorija

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Rat između Austrije i Rusije, s jedne, i Turske, s druge strane, završen je mirom u Svištovu i mirom u Jašiju. To nije bio i poslednji sukob između Austrije i Turske. Obe strane su želele da se stvori period mira koji bi im omogućio da se posvete drugim zadacima. Austrijski dvor je bio zabrinut zbog razvoja događaja u vezi sa francuskom revolucijom, a turski dvor se nosio planovima da izvede neophodne reforme u celoj državi. Sultan Selim III, koji je došao na presto 1791. godine, trudio se da tursku upravu i ceo sistem digne na evropski nivo. Da bi zavele red u Beogradskom pašaluku, turske vlasti su preduzele mere da otklone uzroke nezadovoljstva hrišćana.

Tako je među prvim merama u sultanovim reformama bila zabrana janičarima da žive u Srbiji, odnosno Beogradskom pašaluku, jer su nasilno prisvajali imanja, pretvarali ih u čitluke i nametali dažbine. Sultan Selim III je sa nekoliko fermana od kojih je najvažniji ferman iz 1793. godine, dao određenu autonomiju Beogradskom pašaluku. Vraćene su stare narodne vlasti: po selima su bili knezovi, a po knežinama oborknezovi (po nemačkom: ober-knez). Turcima je zabranjeno da dolaze u čisto srpska sela i mogli su da odsedaju samo u hanovima. Knezovi su dobili odobrenje da mogu držati svoje odrede pandura sa buljubašama na drumovima. Porez se plaćao u dve rate, o Đurđevdanu i Mitrovdanu, a iznosio je 650. 000 groša godišnje.

Svaka poreska glava za pašu i gradsku posadu davala je po dvoja kola sena i jedna kola drva. Porta je ove povlastice ozvaničila fermanima na početku 1794. godine. Portini fermani su određivali da spahije sa porodicama mogu stanovati samo u Beogradu; porez je iznosio 15 groša godišnje na svaku poresku glavu; nasilje je bilo strogo zabranjeno. Posebnim fermanom, za Srbe je doneta odluka da mogu nesmetano obnavljati i podizati crkve. Ali fermanima nisu bliže označene dažbine koje je narod davao spahijama. U narodu porez su najpre kupili posebni skupljači poreza, a tek kasnije taj posao je prenesen na lokalne knezove. . .

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Prvi i Drugi srpski ustanak i borba za oslobođenje i stvaranje novovekovne države 4
1.2 Vladavina ustavobranitelja 5
1.3 Aleksandar Karađorđević 7
1.4 Svetoandrejska skupština 8
1.5 Vladavina Mihaila Obrenovića 8
1.6 Političke i društvene prilike u Srbiji u vreme ustavobranitelja 12
1.7 Namesnički ustav 16
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 19