Valter Benjamin "Umetnicko delo u veku svoje tehnicke reprodukcije"

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Valter Benjamin "Umetnicko delo u veku svoje tehnicke reprodukcije"
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz likovne kulture.

За спознавање уметничког дела или уметничке форме обзир према њиховом реципијенту никако није конструктиван. Не само што је свако освртање на одређену публику или њене представнике непримерено, него је и појам "идеалног реципијента" штетан у свим разматрањима која се тичу теорије уметности, будући да су она дужна само да претпоставе постојање и биће човеково. Тако и уметност полази од човековог телесног и духовног бића – али се човекова пажња не претпоставља ни у једном уметничком делу. Јер ниједна песма не постоји због читаоца, ниједна слика због гледаоца, ниједна симфонија због слушаоца.

У овом раду биће разматрана историја друштвених идеја и њен однос према медијима у појединим временским размацима, са акцентом на улогу која им се додељује у оквиру друштвених процеса. Основни циљ је показати да медији, као део друштвене стварности, кроз историју друштвене мисли, добијају све више на значају. Ако је теорија пандан друштвене стварности и служи да би стварност објаснила, онда пратећи друштвену теорију, можемо уочити важност феномена медија. Од првих друштвених теорија Валтера Бенјамина (Walter Benjamin) и Франкфуртске школе, које озбиљније третирају проблематику медија, до савремених теорија информационог доба и постмодернистичких теорија, медији су добијали различит значај у односу на друштво. Класични теоретичари попут Диркема (Dirkem) и Маркса (Marks) нису придавали велики значај медијима у својим радовима, што је историјски врло разумљиво. Друштвене промене и друштвени детерминизам тумачен је односима у производњи као што је то сматрао Маркс, или поделом рада као што је то сматрао Диркем. Економија се наметала као доминантна сфера друштва. Међутим, са даљим развојем друштва, а пре свега са развојем науке, долази до промене односа између различитих друштвених сфера, што друштвена теорија идентификује. Предмет ово града би зато био постепено померањ етежишта друштвених збивања из сфере економије у сферу културе, где медији, поред науке, чине кључне чиниоце те промене.

Развој друштвене мисли и њен однос са медијима биће приказан у две фазе. Прва фаза траје од двадесетих до педесетих година двадесетог века. Њу карактерише уочавање утицаја медија на друштво, али само као средства у рукама капитала који се њима служи да би одржао постојеће стање. Ова етапа историје човечанства обележена је бројним технолошким проналасцима који су утицали на настанак и развој масових медија: филм, радио и телефон. Њихове друштвене ефекте критички су разматрали и тадашњи најистакнутији теоретичари, припадници Франкфуртске школе и Валтер Бенјамин (Walter Benjamin).

Друга фаза траје од шездесетих година двадесетог века па до данас. Постојећи медији су наставили да се постепено развијају, а дошло је и до појаве феномена телевизије. Телевизија је постојала и пре Другог светског рата, али се тек након рата развила као медиј (Мек Квин(Mac Kvin), 2000). Током педесетих година двадесетог века, телевизија од филма преузима приматка онај популарније средство масовних комуникација. На оваква друштвена кретања реагује и друштвена мисао. Маршал Меклуан (Marshall Mackluan) представља прекретницу у појимању медија у друштвеној теорији. До појаве Меклуана (Mackluan), нико није сматрао медије тако пресудним фактором у друштву. Меклуан (Mackluan) је био фасциниран медијима и њиховом моћи, па је износио тврдње да су медији у суштини „продужеци људског тела”. Та фасцинација га је навела да целокупну човекову еволуцију сагледа кроз историју развоја медија. Након Меклуанове (Mackluan) следе и друге теорије које су развоју медија придавале епохалан значај. У међувремену се појавио и Интернет, средство масовних комуникација које је данас још увек у повоју и нуди нове, несагледиве могућности. Ново друштво које се формира под снажним утицајем масовних медија многи теоретичари данас називају „информационим”.

Један од првих теоретичара медија је Валтер Бенјамин (Walter Benjamin). Он је, 1936, написао књигу Уметничко дело у веку своје техничке репродукције у којој износи мишљење да тада „нови медији”, пре свега филм и фотографија, омогућавају репродукцију стварности у којој је нешто битно изгубљено. Копирање неког тренутка који је изражен у уметничком делу, помоћу нових медија, у суштини уништава његову ауру. Поента реченог је да се јединственост уметничког дела трансформише у нешто друго – у феномен масовног друштва. Оно што је из перспективе овога рада интересантно, у Бенјаминовој теорији, јесте утицај нових медија на друштво. Бенјамин сматра да се појавом нових медија смањује друштвени значај уметности, а то доводи до смањивања критичности публике и самоотуђења човека.

Године 1936. немачки филозоф Валтер Бенјамин (Walter Benjamin) пише значајан есеј “Уметничко дело у доба техничке репродуктивности” у коме развија метафору “ауре”. То је траг у душевном животу, сензибилан отисак тренутка, који се не налази ни у погледу ни у самом предмету, већ у међупростору, у њиховом односу.

Оно што се одмах уочава при разматрању Бенјаминових теоријских ставова јесте то да он приступа медијима из перспективе естетичке теорије. Улога медија у друштву је у његовој теорији јасно истакнута. Нови медији утичу на јавно мњење тако што га умртвљују, те таквом пасивизацијом мáса омогућавају несметану репродукцију постојећих друштвених односа. Из овога следи да Бенјамин нове медије, као што је филм, доживљава као погубне по друштво и појединца.Филмо могућава естетизацију политике, на тај начин што рат приказује као мобилизацију свих средстава зарад очувања постојећих односа. Човек је у тој мери постао отуђен да властито разарање посматра као „естетско задовољство”. По Бенјамину (Benjamin), естетизацију политике је спроводио фашизам.

У приближно исто време делује и Франкфуртска школа, чији су представници,. Адорно (Adorrno) и Хоркхајмер (Horkhimer), највише писали о медијима и масовној култури. Крајем четрдесетих година двадесетог века, појављује се њихова књига Дијалектика просветитељства, у којој износе своје кључне теоријске ставове у вези медија, употребљавајући термин „културна индустрија”, како би означили масовну културу која се формирала путем масовних медија. Претпоставка од које су кренули подразумевала је да је масовна култура свих индустријских земаља готово идентична. По овим теоретичарима, за разлику од Бенјамина (Walter Benjamin) који се везао за филм и фотографију, проналазак радија представља кључни моменат развоја медија. Наиме, радио, за разлику од телефона, трансформише људе у своје слушаоце, одузима им статус субјекта у комуникацији, те ставља у положај објекта, коме се обраћа културна индустрија. „Другим речима, потрошачи културне индустрије нису субјекти, они су


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
08:54 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Umetničko klizanje Maja 0 1,708 23-02-2012 08:53 PM
zadnja poruka: Maja
  Nadežda Petrović - lik i delo Dzemala 0 1,374 13-08-2011 01:56 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Zena u srednjem veku Vesnica 0 4,653 21-05-2010 02:17 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Umetničko stvaralaštvo Mikelanđela Vesnica 0 1,798 20-05-2010 08:38 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: