Specificna rehabilitacija gerontoloskih bolesnika

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz medicine.

Starost je životno doba koje u određenom smislu povećava mudrost čoveka, a mudrost se među ostalim stiče iskustvom, jer vreme je veliki učitelj. Stariji ljudi imaju potencijal za prenos znanja, umeća, veština i iskustva na mlade naraštaje radi boljitka i napretka društva u kojem živimo. U prošlim vremenima ljudi su gajili veliko poštovanje prema starijim osobama.

Danas se u razvijenim zemljama starost manje ceni i poštuje uglavnom zbog onih materijalnih interesa kojima je važnija čovekova neposredna korisnost i proizvodnost. Takvo stanovište često je podcenjivački prema osobama treće ili četvrte životne dobi pa se stoga starije osobe i same pitaju je li njihovo postojanje još korisno.

Starenje je biološki fenomen u kojem se menja odnos lica prema vremenu, svetu, okolini, ali i prema sopstvenoj prošlosti. Suočenje sa starenjem počinje izme-đu 50. i 60. godine života kada se i muškarci i žene moraju suočiti sa brojnim telesnim promenama kao što su debljina, gubitak elastičnosti, slabiji vid i sluh, promene na kosi, istrošenost zglobova, lošija kvaliteta sna, promene na unutrašnjim organima, manji radni kapacitet i efikasnost. Ljudi se suočavaju i sa činjenicama da moraju nositi naočare, zubne proteze, neretko i slušne aparate, da im je pokretljivost smanjena zbog problema sa kičmom i zglobovima. To je period kada se čoveku nameću i pitanja o braku, deci, o odnosima sa okolinom, položaju u profesiji, o mogućnosti-ma daljeg razvoja i telesnoj snazi. Takvo bilansiranje dovodi do razmišljanja i uvida, ali pritom i do psihičkih povreda, što može rezultirati, ako je saldo loš, rezignacijom i depresijom ili bijegom od suočavanja.

Kriza se može savladati unutrašnjim rastom i učenjem i u starijoj životnoj dobi, no ljudi čija je sposobnost prilagođavanja smanjena mogu potonuti u beznađe. U periodu izme-đu 60. i 70. godine života velika većina žena i muškaraca povlači se iz aktivnog radnog procesa. U toj dobi postoji čitav niz socijalnih, medicinskih i ekonomskih okolnosti koje mogu negativno uticati na čovekovo zdravstveno stanje.

Mnogi od nas poznaju ljude u kojima odlazak u penziju izaziva zabrinutost i teskobu jer je današnja generacija penzionera suočena sa nizom problema pogotovo onih finansijske prirode. Osim smanjenih prihoda, ograničene društvene aktivnosti i manjih kontakata s okolinom, pojavljuju se i brojne druge narcistički povrede, jer osoba koja nije u radnom odnosu nije toliko tražena kao pre te odlaskom u penziju gubi na važnosti. Svi ti faktori dovode do povećane psihičke osetljivosti.

Najčešći izvori opasnosti za psihičko zdravlje su i velika pasivnost i povlačenje jer vode u usamljenost koja je danas jedan od glavnih problema u starijoj dobi. Većina starijih ljudi žali za prošlošću, oseća da više nema šta očekivati od budućnosti, pojavljuju se sumnja, neodlučnost, strah, ponekad i zablude mišljenja, pogrešna tumačenja opažanja i iluzije. U toj dobi čest je multimorbiditet (prisustvo više dijagnoza bolesti). Iako pojedini poremećaji ne moraju imati invalidizirajući karakter, hronične bolesti i ograničenja svakako sprečavaju ispunjenje želja.

Starosto i treće životno doba

Starost ili treće životno doba ne treba poistovećivati sa bolešću, ali je činjenica da starije osobe oboljevaju od hroničnih i degenerativnih bolesti koje se leče dugo, često doživotno (reumatizam, hipertenzija, ateroskleroza, dijabetes) i zahtevaju politerapiju. Po pravilu, kod jedne osobe se sreću dve ili više bolesti istovremeno, zbog čega starije osobe znatno češće nego mladi odlaze lekaru.

Prema nekim statistikama, stariji ljudi troše čak 25% od ukupne količine lekova koju potroši celokupno stanovništvo. Takođe je utvrđeno da čak 90% starih osoba ima neželjena dejstva pri uzimanju lekova. U cilju bolje efikasnosti i smanjenja rizika lečenja, potrebno je da lekari i pacijenti dobro poznaju osobenosti opšteg stanja bolesnika u starosti.

U psihijatrijskoj literaturi kao psihološke karakteristike starijih osoba najčešće se navode: pad stvaralačkog i produktivnog mišljenja, smanjena prilagođavanje novim situacijama, pad koncentracije, pamćenja i pažnje, sla-bija motivacija.

Ipak, novija istraživanja pokazuju da starenje ne mora ujedno da znači i gubitak sposobnosti i pojavu deficita i da se tzv. procesi "razgradnje" mogu sprečiti ili bar ublažiti, a pritom najvažniju ulogu ima uspostavljanje zdravijeg režima života i prevencija bolesti.

Pravilna ishrana dovoljno je dobra odbrana protiv fizičkog i mentalnog starenja. Umerena fizička aktivnost povoljno deluje na sve organe i podržava fizičku i mentalnu kondiciju, odlaže degenerativne procese, pruža nove sadržaje, zadovoljstvo i radost, sprečava umor i donosi svežinu.

Biti gerontološki bolesnik nova je uloga na koju se treba priviknuti i koju treba prihvatiti, jer život penzionera traži novu organizaciju vremena. Priprema za penzionisanje trebalo bi se sastojati od redefinisanja odnosa prema partneru, prihvatanje novih međugeneracijskih odnosa (unuci), odnos prema profesiji, revidiranje dosadašnjih i traženje novih interesa, odnos prema sopstvenom identitetu i prema financijskomaterijalnoj bezbednosti. Potrebno je pronaći novi identitet u kojem ima mesta za samopoštovanje i aktivnost. Naročito je važno uspostavljati nove odnose, preuzeti nove uloge kao npr ulogu dede i bake koja pruža ponovni doživljaj mladosti i ispunjava veseljem i osećajem korisnosti. Na taj način može se očuvati i razvijati volja za životom. Penzioneri mogu znatno da doprinesu sopstvenoj porodici i društvu, zato ih treba na odgovarajući način povezati i dati smisao njihovim aktivnostima.

Zahvaljujući porastu standarda i napretku zdravstvene zaštite, u razvijenim zemljama se produžio životni vek i porastao udeo starijih osoba u celokupnoj populaciji, a samim tim i broj mnogih hroničnih bolesti među kojima psihički poremećaji čine znatan udeo, pa on u osoba starijih od 65 godina iznosi do 30%. Najčešća patološka stanja vezana uz stariju dob su depresivni poremećaji, anksiozni poremećaji, paranoidna stanja i druge psihoze, opadanje kognitivnog funkcionisanja i dementne poremećaji. Promene u kognitivnom funkcionisanju jesu među najčešćim i najvažnijim zdravstvenim stanjima vezanim uz dob. Tipični klinički sindrom koji je direktna posledica telesnih i psihičkih promena nazvan je "organski psihosindrom". Može biti akutni kao što su različita konfuzno-smetena stanja i hronični kao demencijaProgredirajuće intelektualno propadanje .. DemencijaProgredirajuće intelektualno propadanje. je klinički sindrom karakteriziran propadanjem pre stečenih mentalnih funkcija (Alchajmerova i vaskularna demencija).