Oportunisti-ìki patogeni

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz medicine.

Dobro je poznato da se jedan deo mikroorganizama može detektovati na standardnim podlogama za aerobne mezofilne bakterije, dok najveći deo mikroorganizama ostaje ne detektovan. Većina bakterija koje se mogu detetkovati na ovaj način nije obligatno patogeno, ali mnoge od njih uključujući i one koje se ne registruju standardnim tehnikama, mogu u određenim okolnostima uzrokovati oboljenja. Kao takve, ove bakterije se nazivaju oportunistički patogeni i opasnost od infekcije ovim bakterijama nije mala. Od infekcija čiji je etiološki faktor neki od oportunističkih patogena najčešće oboljevaju osobe sa AIDS-om i one sa različitim malignitetima. U rizičnu grupu spadaju i osobe koje primaju imunosupresivnu terapiju (npr. kortikosteroide), osobe koje već boluju od drugih oboljenja, prvenstveno infektivnih, što rezultira sekundarnim ili superinfekcijama. Takođe, u rizičnu grupu spadaju i imunonekompetentni – rekovalescenti, deca i stari. Kada se uzme u obzir da ove grupe ljudi predstavljaju značajan deo humane populacije, jasno je da je neophodno obratiti pažnju i na oportunističke patogene. Svetska Zdravstvena Organizacija preporučila je da se oportunističkim patogenima da umeren prioritet. Drugim rečima, oni nisu najvažniji mikoorganizmi sa zdravstvenog aspekta, ali ih nikako ne treba zanemariti, što se u rutinskim analizama često čini. Još veći problem nastaje kada dođe do infekcije ovim bakterijama, pošto se mnoge ne identifikuju rutinskim mikrobiološkim analizama i mogu se prevideti ili smatrati kontaminentima na hranljivim podlogama. Ono što je takođe karakteristično za ovu grupu organizama je da su često u značajnom stepenu rezistentni na antibiotike koji se konvencionalno primenjuju u terapeutske svrhe. Iz svih navedenih razloga u ovom radu će biti opisani neki od najčešćih oportunističkih patogena, koji pripadaju rodovima: Acinetobacter, Stenotrophomonas, Edwardsiella, Hafnia, Enterobacter, Citrobacter, Serratia, Plesiomonas, Flavobacterium, Alcaligenes, Nocardia, Burkholderia, Klebsiella i Tsukamurella.

Najčešći oportunistički patogeni

Rod Acinetobacter. Predstavnici ovog roda su gram negativni kokoidni štapići, najčešće u paru ili u kraćim lancima. Kreću su trzajući zahvaljujući polarnim fimbrijama i nemaju flagela. Kolonije ove bakterije su nepigmentisane i često veoma mukoidne usled prisustva kapsule. Striktni su aerobi i rastu dobro na standardnim podlogama sa optimumom na 33-35oC. Sve vrste su oksidaza negativne, katalaza pozitivne, indol negativne, nitrat negativne. Neke vrste produkuju kiselinu iz glukoze, D-riboze, D-ksiloze i L-arabinoze. Raste dobro na standardnim hranljivim podlogama, uključujući i Endo agar, a moguće je primeniti i odgovarajuće selektivne podloge, kakva je Leeds podloga ili podloge za obogaćenje. Najznačajnije vrste su A .baumanii i A. calcoaceticus. Uzročnici su respiratornih infekcija, bakteremija, infekcije urinarnog trakta, kože mekog tkiva i meningitisa. Od posebnog su značaja u jedinicama za intanzivnu negu i često su multiplo rezistentni na antibiotike.
Izolovani su iz vode, zemljišta i otpadnih voda i predpostavlja se da 0.001% svih kultivabilnih heterotrofa pripada ovom rodu. Detektovani su u 97% uzoraka površinskih voda, gde im je brojnost iznosila i do 100/ml. Bakterije ovog roda predstavljaju 1-1.5% aerobnih mezofilnih heterotrofa koji se detektuju na konvencionalnim podlogama, a izoloju se iz čak 92% uzoraka vode. U podzemnim vodama detektuju se nešto ređe – u jednoj studiji (USA) detektovani su u 38% uzoraka podzemne vode, a izračunata prosečna brojnost za ispitivane lokalitete iznosi 8 ćelija bakterija ovog roda u 100ml podzemne vode. Razlika u mogućnosti produkcije sluzi od strane A. calcoaceticus izolovanog iz podzemne vode i patološkog materijala nije ustanovljena.
Većina bolničkih infekcija je rezultat transmisije ove bakterije sa jedne osobe na drugu ili upotrebe kontaminiranih intravenskih katetera. Inhalacija ove bakterije takođe je značajan put njenog ulaska u organizam, tokom kupanja i upotrebe ovlaživača vazduha, a ingestija ne predstavlja značajan put ulaska bakterije u organizam.
Iako se često izoluje iz vode za piće, nema jasnih dokaza da je ovaj vehikul od velikog značaja. Nema dokaza da ingestija ove bakterije uzrokuje gastrointestinelne smetnje, ali postoje indicije da ostali tipovi infekcija mogu biti rezultat primene vode za piće u druge svrhe. Održavenje odgovarajuće koncentracije dezinficijensa u distribucionom sistemu i primena drugih mera kontrole u značajnoj meri mogu da redukuju prisustvo ove bakterije. Kao što je rečeno, bakterije roda Acinetobacter se detektuju u okviru aerobnih mezofilnih heterotrofa, a E. coli ne predstavlja pogodan indeks organizam za njihovo prisustvo.
Rod Stenotrophomonas. Bakterije ovog roda su gram negativni štapići pokretni pomoću jedne ili nekoliko polarnih flagela. Kolonije ove bakterije su žuto ili narandžasto pigmenisane. Oksidaza su negativne i imaju mogućnost fermentacije različitih supstrata, ali ne i ramnoze i manitola. Razlažu želatin, lipide i katalaza su pozitivni. Raste na 4-44oC, sa optimumom na 35oC. Najvažnija vrsta je S. maltophilia. Ova vrsta na hranljivom agaru formira zamućene, sivo-zeleno žućkaste kolonije, dok na krvnom agaru imaju ljubičast ton. Usvaja glukozu, maltozu i ksilozu i ima mogućnost redukcije nitrata. Uzrokuje respiratorne infekcije, endokarditis, bakteriemiju i druge infekcije u jedinicama za intenzivnu negu. S. maltophilia je ubikvitarni organizam izolovan iz vode, zemljišta, sirovog mleka i sl. Često se izoluje iz ventilacionih sistema, sistema za vlaženje i zagrevanje vazduha, vlažnih respiratometara, fluida za dijalizu i čak iz rastvora antiseptika.