Uzroci vrste i posledice oštećenja vida i preporuke vaspitačima za rad

Vid kod male dece još uvek nije u potpunosti razvijen, a posebno binokularni vid (koji predstavlja jedinstvenu mentalnu percepciju dve monokularno nastale slike), odnosno korišćenje oba oka istovremeno. Tek oko šeste godine, završava se razvoj svih kvaliteta vida.

Postoji veliki broj uzroka koji remete noramalan razvoj binokularnog vida na ranom uzrastu. Oštećenje vida u ovom periodu dovodi do pojave sekundarnih odstupanja u fizičkom i psihičkom razvoju. Posledice tih odstupanja su otežano upoznavanje spoljnog seta, pasivnost, nezainteresovanost i površnost.
Osobe sa oštećenjem vida su slepe i slabovide osobe (i deca i odrasli).
U literaturi u svetu, slepe i slabovide osobe su različito kategorisane. Tako su u Norveškoj slepi i slabovidi su svi oni ljudi koji imaju smanjene vidne sposobnosti u tolikoj meri da im je onemogućeno čitanje normalnog štampe i orijentacija u prostoru uz pomoć vida ili imaju problema u svaklodnavnom životu zbog smanjenog vida. Dok holandska zakonska regulativa smatra da su slepi ljudi oni koji uprkos korišćenju naočara ili kontaktnih sočiva, imaju oštrinu vida manju od 10% i normalno vidno polje ili im je vidno polje smanjeno na manje od 20", bez obzira na oštrinu vida.

Kako god bila kategorisana, vizuelna deprivacija u predškolskom periodu može direktno ili indirektno negativno uticati na gotovo sve oblasti razvoja deteta. U planiranju rane pedagoške pomoći, vaspitno-obrazovnog i korektivnog rada neophodno je obratiti pažnju na one funkcije i sposobnosti u čijem razvoju je uloga vizuelnog iskustva najprisutnija i najvažnija. Obezbeđivanje pravovremene tiflološke podrške deci oštećenog vida i njihovim roditeljima ima dragocenu ulogu u stvaranju čulno doslednog okruženja. Zahvaljujući znalačkom uključivanju tiflodidaktički dizajniranih paketa za vizuelni trening, materijala za taktilno-kinestetički trening, igračaka i predmeta iz domaćinstva u igre i svakodnevne aktivnosti sa detetom moguće je stvoriti novo okruženje. Pri tome je veoma važno imati na umu da aktiviranje perceptivnih modaliteta mora biti usklađeno sa kognitivnim i motornim razvojem kako bi dovelo do toga da dete iz pozicije pasivnog subjekta, koji prima zauzme poziciju subjekta koji igra aktivnu ulogu u svom razvoju.

UVOD
1. Uzroci oštećenja vida kod dece 4
2. Oblici i vrste oštećenja vida 5
2.1 Strabizam 5
2.2 Refrakcione anomalije 7
2.3 Ambliopija 7
2.4 Nistagmus 8
3. Posledice oštećenja vida kod dece 9
4. Rad vaspitača sa decom oštećenog vida 10
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14