Uticaj folklora na formiranje ličnog identiteta

Dok se patrijarhalna kultura vekovima trudila da „obuzda“ pojedince i podvrgne ih opštim pravilima ponašanja i egzistencije, dotle se savremeno doba odlikuje uvažavanjem ličnih razlika. Identitet bi se mogao okarakterisati kao skup osobina koje jednu ličnost razlikuju od svih ostalih i čine je jedinstvenom.

U Srednjem veku, društveni odnosi su bili stabilni i učvršćeni religijskim pravilima. Život i identitet pojedinca bili su prečizno određeni pozicijom u društvenom redu – preko dodeljenih svojstava vidljivih svim članovima zajednice. Ono što su pojedinci videli jedni o drugima bilo je ono što jesu. Ideja o kompleksnosti identiteta koji postoji, nevidljiv, negde ispod površine dodeljene društvene uloge je bila teško prijemčiva i – suvišna. Luksuz bavljenja svojim identitetom nije bio dosupan. Teško da je sedamnaestogodišnje momče koje čuva svinje po vasceli dan imalo priliku da čuje da mu telo prolazi kroz promene, da sazreva i slobodno priča o svojim emocijama, jer će mu to olakšati krizu (koja je razvojno adekvatna).

UVOD 3
1. Pojam identiteta 5
2. Lični i kolektivni identitet 6
2.1 Lični identitet 6
2.2 Kolektivni identitet 11
3. Vaspitanje i lični identitet 16
4. Folklor i lični identitet 18
ZAKLJUČAK 23
LITERATURA 24