Ustavni okvir evropske zajednice i evropske unije

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Pre pedeset godina, šest država je u prestonici Italije okupila ideja o stvaranju saveza, koji će u istoriji biti zapamćen kao početak stvaranja ujedinjene Evrope. Tom prilikom je potpisan dobro poznati „Rimski sporazum“. Danas porodica evropskih država okupljena pod kišobran Evropske unije broji 27 članica. Prvi januar 2007. godine je bio istorijski dan za Bugarsku i Rumuniju, kada je desetine hiljada ljudi na ulicam a Sofije i Bukurešta euforično proslavilo ulazak ove dve zemlje u Evropsku uniju. Ujedinjena Evropa se na jubilej okupila u Berlinu, glavnom gradu Nemačke koja je do sredine godine 2007. godine predsedavala Unijom, da uz veliku feštu, prisustvo predsednika država članica, brojne prateće manifestacije proslavi svoju jedinstvenost i osvrne se na dosadašnje uspehe ali i neuspehe. Berlinski samit protekao je u znaku proslave proširenja Evropske unije koju danas sačinjava skoro petostruko više članica u odnosu na vreme u kojem je šest evropskih država otpočelo ovaj, po mnogo čemu, pionirski poduhvat. Berlinski samit bio je prilika da se svečano potvrdi uspeh ideje stvaranja jedinstvene, ujedinjene i složne Evrope...


Nadležnosti Evropske zajednice

S obzirom da je Zajednica organizovana po ugledu na složene države, i da počiva na "vladavini prava" , to se Ugovorom postavljeni ciljevi mogu ostvariti donošenjem i sprovođenjem odgovarajućih pravnih propisa .

Ukoliko pogledamo konstituciju Evropske unije, moglo bi se reći da Evropski parlament ima sopstvenu zakonodavnu moć u okviru evropskih institucija. Ali to bi bila pogrešna pretpostavka, jer Savet ministara igra ključnu ulogu u kreiranju zakona u okviru legislativne funkcije koju ima u zajednici. Zakonodavni akti koje donosi zajednica imaju različitu formu i razlikuju se po načinu na koji će biti primenjeni u državama članicama. Ti akti zajednice su klasifikovani i opisani u članu 249 Ugovora o Evropskoj uniji. To su: pravilnici /regulations/, uputstva /directions/, odluke /decisions/, preporuke /recommmendations/ i mišljenja /opinions/. Pravilnici imaju najjaču pravnu snagu, sadrže opšta pravna pravila i obavezujuća su na nivou Zajednice ali i na nacionalnom nivou...

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Nadležnosti Evropske zajednice 4
1.2 Korišćenje nadležnosti Evropske zajednice 6
1.3 Građani kako konstitutivni element 7
1.4 Pravna priroda Evropske zajednice 10
1.5 Pravna priroda i subjektivitet Evropske unije 11
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 13