Upravljanje zalihama

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Analogno potrazivanje od kupaca,zalihe, predstavljaju impozantan deo ukupnih poslovnih sredstava u znatnom broju preduzeca,zbog cega zahtevaju i srazmerno velika novcana ulaganja.Da ta ulaganja ne bi postala nepotrebno i neopravdano visoka,zalihama se mora upravljati efikasno. Doslovno tome,svrha ovih izlaganja je da ukratko objasne politiku i metode pomocu kojih efikasno upravljanje zalihama moze da bude ostvareno i da se ta politika i metode posebno osvetle sa stanovista finansijskog ulaganja.

Vrste zaliha

Posmatrane u kontekstu cirkulacije novcanih sredstava ili gotovine u proizvodnom preduzecu,koja se konvencionalno izrazava formulom N-R-P-R-N,zalihe predstavljaju ulaganja u faze R-P-R.Faza R,obuhvata ulaganja u sirovinr i materijal,faza P,ulaganja u nezavrsenu proizvodnju odnosno proizvodnju u toku,dok faza R,oznacava sredstva vezana u gotovim proizvodima koji su namenjeni realizaciji.

Sirovine i materijal

Pod tim svodnim nazivom podrazumevaju se veoma razliciti realiteti u vidu sirovina i osnovnog materijala,pomocnog i pogonskog materijala,sitnog inventara,ambalaze...
Svako preduzece mora da raspolaze sa izvesnim zalihama ovih realiteta da bi obezbedilo kontinuitet procesa proizvodnje.Koliko ce te zalihe biti u svakom konkretnom slucaju zavisi od dejstva vise faktora medju kojima je potrebno istaci vreme izvrsenja porudzbine, ucestalost upotrebe pojedinih sirovina i materijala,njihove cene i osnovne fizicke i komercijalne karakteristike.
Vreme izvrsenja porudzbine odnosi se nabroj dana koji protekne od momenta ispostavljanja porudzbine dobavljacu do prijema sirovina i materijala na skladiste.Sto je to vreme duze,utoliko preduzece mora da raspolaze sa vecim zalihama odnosnih sirovina i materijala da bi na vreme mogle da budu zadovoljene sve proizvodne potrebe za tim realitetima.
Ucestalost upotrebe sirovina i materijala jos neposrednije utice na nivo njihovih zaliha.
Pored vremena za izvrsavanje porudzbine i ucestalosti upotrebe,treba racunati sa nabavnim cenama sirovina i materijala kao znacajnim faktorom efikasnog upravljanja zalihama.
U slucaju jeftinijih sirovina i materijala,prva dva faktora i ne zasluzuju neku posebnu paznju.Takve sirovine i materijali mogu se nabavljati sa vremena na vreme u vecim kolicinama u odnosu na tekuce potrebe s obzirom na njihov neznatan efekat na iznos ulaganja u ukupne zalihe.
Nivo ulaganja u zalihe sirovina i materijala zavisi i od njihovih bitnih karakteristika.Sirovine i materijali koji su izlozeni vecem riziku od kvara, loma, isparenja ili moralnog zastarevanja ne mogu nabavljati u vecim kolicinama u odnosu na neophodne proizvodne i druge poslovne potrebe.

Nedovrsena proizvodnja

Obuhvata sve one realitete nad kojima se jos obavlja proizvodnja u toku.To su delimicno zavrseni proizvodi koji se nalaze u nekim od intermedijalnih stanja proizvodnje. Komadi metala,n.p.r. na kojima su vec izvrsene izvesne proizvodne operacije ali koji ce jos dobiti neke dodatne karakterisike do kraja proizvodnog procesa mogu se smatrati nedovrsenom proizvodnjom.
Sam nivo nedovrsene proizvodnje zavisi u prvom redu od duzine i slozenosti proizvodnog procesa.Ako je potrebno 50 operacija ,od kojih svaka zahteva priblizno dva dana proizvodnog vremena,da bi se obavila konverzija sirovinr ili osnovnog materijala u finalni proizvod,dati realitet ce ostati u fazi nedovrsene proizvodnje za dugi period vremena.Cak i u slucaju da je za to potrebno nekoliko operacija ,njihova kompleksnost moze imati za posledicu da proces proizvodnje bude dug a zalihe nedovrsene proizvodnje velike.
Mada tehnicki i tehnoloski faktori primarno uslovljavaju duzinu proizvodnog procesa ,izvesne upravne odluke mogu uticati na proizvodno vreme i ulaganja u nedovrsenu proizvodnju.Postoje izvesne mere kojima se moze povecati obim proizvodnje,bez srazmernog povecanja ukupne proizvodnje ,mada pri tome zalihe proizvodnje u toku mogu ne moraju da rastu proporcionalno povecanju ukupnog obima.
Svaki prekid ili usporavanje proizvodnog procesa usled subjektivnih slabosti u planiranju,organizaciji i kontroli iamju za posledicu povecanja ulaganja u nedovrsenu proizvodnju.Ne mali broj proizvodnih preduzeca ,koja jos nisu stekla vestinu i iskustvo u planiranju i kontroli procesa proizvodnje ,da im nedovrsena proizvodnja raste iznad ocekivanja ,sto nosi sa sobom i vrlo ozbiljne finansijske reperkusije.

Na nivo zaliha nedovrsene proizvodnje moze se uticati i odlukama proizvodnji ili nabavci delova i sklopova finalnog proizvoda.
Umesto da ih proizvodi samo, preduzece moze izvesne delove ili sklopove finalnog proizvoda kupovati od drugih preduzeca ,svojih kooperanata.
Uslovi kooperacije zasnivaju se u nacelu na komparativnim troskovima.

Gotovi proizvodi

Zalihe gotovih proizvoda sastoje od realiteta na kojima je proces proizvodnje zavrsen,ali jos nisu prodati.Preduzece koje proizvede iskljucivo po porudzbini,sto je slucaj sa proizvodjacima specijalizovanih proizvoda, poseduje obicno vrlo male ili nikakve zalihe gotovih proizvoda,buduci da su ti proizvodi prakticno prodati pre nego sto su proizvedeni.
Zato su sa stanovista upravljanja zalihama daleko interesantnija ona preduzeca koja proizvode i prodaju vise standardnih proizvoda i to za nepoznate kupce.

Takva preduzeca drze po pravilu vece ili manje zalihe gotovih proizvoda da bi na vreme mogla da zadovolje prispele porudzbine od strane kupca.
U drugom tedencija kretanja zaliha gotovih proizvoda srazmerna je aproksimativno obimu prodaje.U kretkom roku ,te zalihe cesto variraju konkretno u odnosu na obim prodale.Ako stvarni obim prodaje padne ispod ocekivane ,a proizvodnja ne prati taj pad,doci ce do naglog gomilanja zaliha.

Urkos ozbiljnim naporima da se traznja i prodaja sto tacnije prognoziraju i procene mnoga preduzeca se suceljavaju sa neocekivanim,i cesto neobjasnjivim, promenama u obimu prodaje,koja prouzrokuju ozbiljne probleme
Retko kada je moguce izvrsiti prilagodjavanje proizvodnje naglim padovima i
usponima obima prodaje bez ozbiljnih organizacionih poteskoca i vecih troskova po jedinici proizvoda.

Funkcionalni aspekti upravljanja zalihama

Na bazi predhodno recenog moze se naslutiti,da upravljanje zalihama predstavlja izrazito multifunkcionalni problem.
Nivo pojedinacnih i ukupnih zaliha moze uticati odlukama finansijske,prodajne, proizvodne i nabavne funkcije ,sto je potpuno i razumljivo kada se ima u vidu da je svrha postojanja zaliha upravou tome da omoguci razdvajanje pomenutih funkcija sa ciljem da se njihove odluke cine fleksibilnim.
Doslovno receno „mi drzimo zalihe zbog toga sto nam omogucavaju da obavljamo funkcije nabavke,proizvodnje i prodaje na razlicitom nivou..
Zalihe nam dozvoljavaju da u kratkom roku proizvedemo vise nego sto nabavljamo sirovine i materijala,ili da prodajemo vise gotovih proizvoda nego sto proizvedemo.

Aspekti finansijske funkcije

Sasvim je na mestu da je“dobro upravljanje zalihama,dobro finansijsko upravljanje.
Time se ne zeli reci da finansijski rukovodilac preduzeca samostalno donosi neposredne odluke o zalihama vrsi direktan i znacajan uticaj na finansijke potrebe preduzeca.
Ako finansijska sredstva predstavljaju limitirajuci faktor poslovanja,finansijski rukovodilac mora da bude spreman i sposoban da ucestvuje u kreiranju preduzeca.
Primarna odgovornost finansijskog rukovodioca odnosi se na racionalno upravljanje sredstvima ili gotovinom.Da bi tu odgovornost mogao da zadovolji on mora da procenjuje i stalno preispituje neophodnost ulaganja u bilo koji oblik poslovnih sredstava da nebi doslo do vezivanja u nepotrebna i suvisna sredstva.
Zbog toga zalihe,koja cesto predpostavljaju ulaganja gotovine,moraju da budu posmatrane veoma pomno.
Opsti stav finansijskog rukovodilaca prema zalihama je da one budu sto nize da bi se sto vise gotovine oslobodilo za druge alternativne upotrebe.
U tom smislu finansijski rukovodilac je zainteresoan za stanje tokove svih pojedinacnih oblika zaliha,bilo da su u pitanju zalihe sirovina i materijala proizvodnje u toku iligotovih proizvoda.
Svoje stavove i odluke on mora stalno da koodinira sa rukovodiocima ostalih poslovnih funkcija sa ciljem da se dodje do kompromisa koji je nivo razlicitih zaliha zaista