Upravljanje skladištenjem

Uvod

U savremenim uslovima poslovanja svaka kompanija je prinuđena da unapređuje svoje poslovanje, tj. da nastoji da unapredi kvalitet poslovanja uz istovremeno smanjenje troškova, ili bar uz minimalno povećanje istih.
Iz dana u dan konkurencija u svim oblastima je sve veća, kao i troškovi poslovanja. Cilj svake ozbiljne kompanije jeste da postigne što veću iskorišćenost raspoloživih resursa, kako infrastrukturnih tako i ljudskih. Sa povećanjem iskorišćenosti kapaciteta, efikasnosti i efektivnosti raste i profit što je svakako cilj svakog poslovanja.
Da bi se postigli zadovoljavajući rezultati neophodno je konstantno unapređivati načine poslovanja i primenjivati znanja nauka koje se bave tim problemima kao i stečena iskustva.
Jedan od segmenata poslovanja koji je jako bitan jeste i skladištenje. Činjenica je da skladištenje u mnogome olakšava i pojednostavljuje poslovanje, kao i da se uz pomoć skladištenja ostvaruju značajne uštede u poslovanju, npr. kroz smanjenje transportnih troškova. Takođe uz pomoć skladištenja se izbegavaju situacije zastoja u proizvodnji zbog nedostatka sirovina, gubitka kupaca zbog nedostatka robe i sl.
Jasno je da je skladištenje nezaobilazna karika koja povezuje razne faze poslovanja .
U ovom radu će biti reči o značaju skladištenja, vrstama i funkcijama skladišta, načinu funkcionisanja skladišta i modernim trendovima u ovom segmentu poslovanja.
Cilj ovog rada jeste da prikaže značaj skladištenja, kao i da upozna čitaoca sa vrstama skladišta, trendovima razvoja skladištenja, načinom upravljanja skladištenjem i načinom funkcionisanja skladišta.

1. Skladišta

1.1. Pojam i funkcije skladišta

Za razliku od sektora usluga gde se čin proizvodnje i potrošnje odvijaju istovremeno u trgovini, proizvodnji i drugim sličnim sektorima ta dva čina se ne dešavaju istovremeno pa je neophodno premostiti vremensku razliku između proizvodnje i potrošnje. Moglo bi se reći da je svrha skladišta upravo omogućavanje dostupnosti proizvoda u trenutku kada je potreban bez da se čeka da se isti taj proizvod proizvede. Dobar primer jeste hrana čija je proizvodnja obično sezonska dok je potražnja konstantna tokom čitave godine, i upravo zahvaljujući skladištima je i dostupna i kada nije sezona. Skladištenje, na neki način, niveliše ponudu i potražnju na način da produžava vreme ponude a skraćuje vreme isporuke.
“Skladištenje u užem smislu ima zadatak da prebrodi vremensku razliku između proizvodnje i potrošnje. Proces skladištenja počinje preuzimanjem materijala u ulazno skladište, a završava se isporukom proizvoda iz izlaznog skladišta” 1
Brojne su funkcije skladišta a najosnovnije bi bile:
- čuvanje,
- prijem, pregled i sortiranje
- smeštanje, pomeranje i premeštanje
- pripreme za isporuku, isporuka i
- evidencija rada kroz sve navedene faze


1 MTVU lekcije
Primarna funkcija skladištenja jeste svakako čuvanje proizvoda i materijala, ali pored te funkcije u oblasti skladištenja se odvijaju i druge aktivnosti rada sa proizvodima, što podrazumeva upravljanje informatičkim i fizičkim tokovima.
Sve aktivnosti i funkcije skladišta se odvijaju u interakciji sa svim drugim logističkim aktivnostima.
Funkcija skladišta je pre svega podrška:
-procesu proizvodnje- skladištenjem poluproizvoda u procesnim skladištima obezbeđuje se nesmetan tok proizvodnje
-nabavci- obezbeđivanjem i čuvanjem nabavljenih materijala u ulaznim skladištima, omogućava se planiranje nabavke, držanje sigurnosnih zaliha i sl.
- procesu isporuke- obezbeđivanjem i čuvanjem zaliha proizvoda u izlaznim skladištima, kako bi ih učinio dostupnim u što je moguće kraćem roku, jer se može desiti da ako kupac treba dugo da čeka na isporuku da odustane od kupovine i ode kod konkurencije.

1.2. Klasifikacija skladišta

Brojne su podele i klasifikacije skladišta i u zavisnosti od kriterijuma klasifikacija se može vršiti prema funkciji, prema predmetima skladištenja (autputi, inputi, poluproizvodi), prema stepenu automatizacije, prema organizaciji skladišta itd.

1.2.1. Klasifikacija prema funkciji

Prema funkciji koju vrši skladište može biti:
- Skladište koje vrši samo funkciju skladištenja ili
- Skladište koje pored skladišne vrši i distributivnu funkciju
Skladišta koja ne vrše funkciju distribucije nego samo funkciju skladištenja, čuvanja, nazivaju se klasična skladišta. Ona služe za čuvanje zaliha bilo da su te zalihe namenjenje za dalju proizvodnju ili za prodaju na tržištu. Ovde takođe možemo ubrojati i tranzitna skladišta jer je njihova funkcija opet čuvanje proizvoda ali ovog puta proizvoda koji su u tranzitu.
Skladišta koja imaju i distributivnu funkciju nazivamo distibutivna skladišta. Za razliku od klasičnih skladišta, u distributivnim skladištima proizvodi se ne čuvaju do isporuke.
U distributivnim skladištima proizvodi se prepakuju i isporučuju različitim potrošačima u količinama i vrstama koje potrošači zahtevaju. Dakle, ova skladišta preuzimaju proizvode u velikim količinama da bi onda vršila isporuku u manjim količinama. Kod distributivnog skladišta trgovačkih kompanija, skladište se velike količine proizvoda od velikog broja proizvođača, a nakon prepakivanja se distribuiraju sopstvenim objektima ili drugim trgovinskim kompanijama.
Skladišta takođe mogu biti i prodajna, kada su lokacijski vezana za prodajni objekat. Takva skladišta se još nazivaju i priručna skladišta.


1.2.2. Klasifikacije prema vrsti proizvoda, načinu skladištenja, stepenu tehnološke opremljenosti itd.

Prema vrsti proizvoda skladišta se mogu podeliti na:
- Univerzalna skladišta
- Specijalizovana skladišta
Prema nameni čuvanih proizvoda mogu se podeliti na:
- Skladišta materijala, tj. ulazna skladišta
- Skladišta poluproizvoda, unutrašnja skladišta
- Skladišta proizvoda, izlazna skladišta
Prema načinu čuvanja mogu biti zatvorena i otvorena, nadstrešnice i specijalna, odnosno prazni prostori sa predviđenim nosačima za odlaganje. Takođe, u zavisnosti od opremljenosti skladišta mogu biti regalna, sa gondolama, sa policama, paletama, boksovima i sl.
Prema stepenu tehnološke opremljenosti mogu biti mehanizovana, automatizovana i kompjuterizovana.
Naravno da su skladišta sa boljom opremljenošću praktičnija, ekonomičnija i poželjnija ali što je veći stepen opremljenosti i ulaganja u skladišta su veća pa iz tog razloga i postoje razni stepeni opremljenosti.

1.2.3. Klasifikacija prema vlasničkoj strukturi

Veoma popularna klasifikacija jeste klasifikacija prema vlasničkoj strukturi.
Prema ovoj klasifikaciji skladišta mogu biti:
- Sopstvena
- Zajednička i
- Tuđa
Sopstvena skladišta kompanija moze steći na tri načina.
Prvi način jeste investiranje u izgradnju novih skladišta. Posedovanje sopstvenih skladišta je karakteristično za finansijski snažnije kompanije jer sopstvena skladišta zahtevaju visoka ulaganja u objekte, infrastrukturu i opremu. Izgradnja sopstvenog skladišta jeste najskuplja strategija sticanja sopstvenog skladišta, jer podrazumeva obezbeđenje finansijskih sredstava, lokacije za izgradnju, dozvola za izgradnju, upotrebnih dozvola, odnosno dozvola za rad u izgrađenom objektu i na kraju kadrova. Pored velikih finansijskih izdataka, izgradnja sopstvenog skladišta zahteva i angažovanje velikog broja stručnjaka koji će da kreiraju i realizuju projekat izgradnje.
Drugi način je kupovina već izgrađenog skladišta, dok je treći način sticanje postojećih skladišta akvizirane ili merdžovane kompanije.
Prednosti posedovanja sopstvenih skladišta su brojne a najznačajnije bi bile to što kod sopstvenih skladišta kompanija ima punu kontrolu nad proizvodima, ima mogućnost prilagođavanja skladišnog prostora svojim potrebama kao i mogućnost izdavanja. Kada joj skladišni prostor nije potreban on se može izdati i tako postati izvor prihoda.
Zajednička skladišta kompanije mogu biti rezultat zajedničkih ulaganja najmanje dve kompanije u izgradnju ili kupovinu skladišta i skladišta franšiznog ili alijansnog partnera.
Zajedničko ulaganje može biti dobro rešenje jer kroz partnerski odnos kompanije dele troškove i rizik. Naravno, uvek postoji mogućnost rizika kao posledica različitih ciljeva kompanija. Ovaj vid sticanja skladišta je posebno pogodan za inotržišta jer se na taj način može olakšati i ubrzati put do sticanja skladišta na inostranom tržištu.
Kod franšizing i alijansnih aranžmana partner obavlja aktivnosti skladištenja stavljajući na raspolaganje sopstvene skladipne kapacitete na raspolaganje prvobitnoj kompaniji.
Tuđa skladišta mogu biti: javna i zakupljena.
Zakupljena skladišta odgovaraju finansijski slabijim kompanijama, kompanijama u razvoju, kao i kompanijama čija je prodaja i proizvodnja sezonskog karaktera pa im skladišni kapaciteti nisu potrebni tokom čitave godine. Karakteristika ovih skladišta jeste da se koriste do ugovorenog roka što umanjuje fleksibilnost i mogućnost promene skladišnog prostora pre isteka roka. Takođe je smanjena fleksibilnost u prilagođavanju skladišta svojim potrebama i obavljanju skladišnih aktivnosti. Ovaj vid skladištenja takođe odgovara kompanijama koje posluju na međunarodnom tržištu.