Upravljanje rizikom - neizvesnost, rizik i verovatnoća

Neizvesnost se može definisati kao nemogućnost da se rezultat nekog događaja predvidi unapred. Ćesto se definiše i kao nedostatak adekvatnih, pouzdanih i pravovremenih informacija u momentu odlučivanja.
Neizvesnost je prisutna skoro u svim poslovima, kao i procesima donošenja ekonomskih odluka. Na primer, Guverner Centralne Banke nikada ne može da predvidi tačne rezultate monetarne politike, kao što ni menadžeri prodaje nikada ne mogu biti sasvim sigurni da će određeni novi proizvod biti uspješan na tržištu ili ne.

Neophodno je napraviti razliku između rizika i neizvesnosti. Neizvesnost se razlikuje od rizika u tome da verovatnoća pojavljivanja događaja ne može biti izračunata. Tačnije rizik je za razliku od neizvesnosti, merljiva veličina. Sledeći primeri najbolje pokazuju pomenutu razliku. Ukoliko se kladimo da li će bačeni novčić pokazati “glavu” ili “pismo”, uključujemo rizik, ali ne i neizvesnost. Verovatnoća “glave” ili “pisma”, tj. jednog ili drugog rezultata je jednaka i ona iznosi 50%. Neizvesnost ne postoji, jer znamo da će se pojaviti ili “glava” ili “pismo”. S druge strane, pogađanje da li će se na putu pojaviti vozilo koje će biti zelene boje i koje će imati broj 3 na registarskoj tablici, uključuje kako neizvesnost, tako i rizik.

1. Uvod.........2
2. Klasifikacija rizika.....3
3. Stavovi prema riziku .........3
4. Rizik i verovatnoća......... 4
5. Zaključak.......... 5
6. Literatura......... 6