Upravljanje promenama

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Poslednjih 200 godina primena novih tehnologija igrala je vodecu ulogu u spektakularnom rastu i transformaciji strukture razvijenih, a u novije vreme, i manje razvijenih zemalja. Inicijalne promene u tehnološkom domenu ne mogu se odvojeno posmatrati od promena ekonomskog i društvenog sistema. Dugorocne implikacije tehnoloških promena, posebno njihov uticaj na zaposlenost i zarade bili su predmet interesovanja od samog pocetka intenzivnijeg tehnološkog razvoja i industrijalizacije. Kao ilustrativni primer može da se navede ekstremni slucaj ocajnih i razgnevljenih tekstilnih radnika u Notingemu u Engleskoj koje je vodio Net Lud, a koji su razarali tek postavljene, nove mašine za pletenje za koje su smatrali da ugrožavaju njihovu egzistenciju.

S obzirom na znacaj koji promene u domenu tehnologije imaju za razvoj i promene organizacije u celini, pitanja uspešnog upravljanja dinamikom tehnologije u preduzeću u žiži su interesovanja celovite problematike upravljanja promenama.

Menadžment tehnologije i razvoja, strateški pristup tehnološkom menadžmentu, predstavljaju oblasti od posebnog interesovanja savremene naucne teorije i prakse organizacije i menadžmenta. Posebna naucna disciplina Menadžment tehnologije i razvoja, svoje korene nalazi u ekonomskoj nauci, analizi tehnološkog procesa, teoriji tehnoloških inovacija, modelima naucno-istraživackog rada i razvoja, koji se tu razvijaju. Njene osnove nalaze se i u inženjerskim naukama, fundamentalnim postavkama i znanjima o tehnologijama proisteklim iz osnova fizike, hemije, inženjerske mehanike, mašinstva. Svoj puni smisao i razvoj, disciplina Menadžment tehnologije i razvoja nalazi u okvirima organizacionih nauka, menadžment nauke u okviru koje se nalazi osnov za multidisciplinarni pristup, za teorijsko i prakticno sagledavanje i rešavanje problema tehnologije, procesa, proizvoda i informacionih tehnologija, polazeci pre svega od savremenih proizvodnih tehnologija i tehnoloških sistema u proizvodnji.

Prihvatanje i primena novih tehnologija iziskuje suštinske promene organizacije i upravljanja u preduzecu. Pokazatelji govore o tome da su mnoge organizacije zakljucile da ne samo i jedino tehnologija, vec i upravljanje i organizacija predstavljaju kriticne faktore za uspešnost njihovog sveukupnog tržišnog nastupa i uspešnosti u poslovanju. Dok su 1985-ih menadžeri svoje snage usmeravali ka rešavanju "hardverskih pitanja", oni sada smatraju da je "softverska strana" kriticna u ostvarivanju integralno uspešnog preduzetnickog napora. Ono se može uporediti sa svojevrsnim prelaskom od kvantitativnog ka kvalitativnom aspektu menadžmenta. Utoliko disciplina "menadžment tehnologije" sve više i sama postaje interdisciplinarna.

Upravljanje promenama – Change managment

Zbog karaktera savremenog poslovnog okruženja sposobnost upravljanja promenama sve više dobija na značaju. Karakteristike novog poslovnog okruženja moguće je analizirati sa stanovišta najznačajnijih pokretača promena, implikacija njihovog uticaja i kritičnih faktora uspeha. Upravljanje promenama predstavlja sistematski i strukturirani pristup u stvaranju održive promene ponašanja zaposlenih unutar jedne organizacije. Upravljanju promenama imanentno je: a) nezadovoljstvo ostvarenim performansama i korišćenim strategijama; b) postojanje vizije bolje alternative koja može da se saopšti i objasni drugima; c) postojanje strategije za implementaciju promene i ostvarenje željenog stanja; i d) otpor sprovođenju promena. Poznavanje same prirode promene je kritično za planiranje procesa promena. Promena se može posmatrati sa stanovišta njene veličine i dinamike. Razlozi otpora promanema su različiti, kao i načini koji se mogu koristiti za njihovo prevazilaženje.

Promene su jedina stalna kategorija u prirodi i u zajednici ljudi. Od atmosferskih do političkih, od malih do upečatljivih i suštinskih, sastavni su deo svake organizacije i zahtevaju stalno prilagođavanje zaposlenih i resursa poslovanja. Prilagođavanje samo po sebi nije dovoljno da bi organizacija išla u željenom pravcu razvoja i uspeha, zato što svaka promena ne mora biti, i obično nije sama po sebi promena na bolje.

Potrebno je inicirati konstruktivne promene i znati upravljati njima, ovo zahteva proaktivan pristup rada i razmišljanja koji podrazumeva predviđanje budućih događaja, stvaranja potrebne klime za promene, i odgovarajuće okruženje koje može da omogući da se promene odvijaju u željenom pravcu. Sve su to zahtevi koji se stavljaju pred menadžment organizacije. Međutim karakteristika modernog poslovanja ukazuje na činjenicu da samo delovanje menadžmenta ma kako uspešan bio nije dovoljno u velikom broju uočenih promena. Sposobnost menadžmenta neke organizacije ogleda se u mogućnosti prenosa pozitivne energije prema promenama na sve strukture zaposlenih i podrške koju tom prilikom dobijaju.

Uspeh kroz ostvarivanje promena sadrži ogromnu uloženu energiju zaposlenih fokusiranu na pronalaženje i ostvarivanje najboljeg načina da se na promene utiče i da se od njih izvede što veća korist za organizaciju.

Ovaj zadatak nije ni malo lak. Poznata je činjenica da su ljudi u opštem smislu rezervisani prema velikom broju promena a naročito prema onima čiji im je cilj nepoznat, nejasan ili najblaže rečeno sumnjiv i opasan po egzistenciju. Otpor prema promenama raste i sa godinama staža kao i sa rastom birokratizacije odnosno sa starošću organizacije.

Odgovornost menadžera za pravilan prikaz ideja i vizija time je veća i zahteva od ove kategorije ljudi visoke etičke i intelektualne sposobnosti, zahteva kompletno zaokruženu zrelu ličnost koja zna šta hoće, može i sme; puno poštovanje prema saradnicima, veštinu komuniciranja i stvaranje klime poverenja među zaposlenima, korisnicima i stejkholderima.

Dr Isak Adižes, u knjizi “ Upravljanje promenama”, kroz sokratovski vođen dijalog sa jednim ambicioznim i znatiželjnim učenikom, na izuzetno duhovit i jednostavan način iznosi duboko utemeljeno i na činjenicama osnovano znanje, metodologiju i nauku upravljanja promenama u poslu i društvu kao i u privatnom i porodičnom životu.

Jednostavnost u objašnjavanju osnovnih ideja i njihove primene u svakodnevnim situacijama samo su rezultat dugotrajnog plodonosnog i napornog rada na proučavanju organizacionih i psiholoških aspekata uspešnog upravljanja promenama.

Promene kao uzrok konflikta

Promene u svetu su stalno prisutne, mnoge od njih stvaraju probleme, a problemi traže rešavanje. Problemi se ne mogu zauvek rešiti. Kada se reši jedan niz problema, nužno se pojavljuje nova grupa problema. Svrha menadžmenta se sastoji u rešavanju aktuelnih problema i spremnosti da se suočava sa problemima sutrašnjice. Po teoriji dr. Adižesa upravljanje promenama je funkcionalan složeni proces koji u sebi uključuje dva osnovna procesa: Odlučivanje i
•