Unix operativni Sistem za PC

Maturski, Seminarski , Maturalni radovi iz Informatike.

Od samog početka nastanka najveće svjedske računarske mreže INTERNETA, većina spojenih računala su podržavala operativni sistem UNIX, komunikacija se odvijala preko skupa TCP/IP. Tako je ostalo i do danas. Najpopularnije mrežne usluge kao što su E-mail, razgovori preko mreže i prjenos podataka s jednog računara na druga (ftp) su sastavni dio UNIX i isporučuje se kao gotovi softveri na svim UNIX računarima. Sjetite se već skoro zaboravljenih velikih računara na kojima smo donedavno radili preko glupih terminala. Unix je vrlo moćan operativni sistem, no katkad se čini teškim za nove korisnike. Ovdje ćemo se upoznati sa nekoliko osnovnih naredbi i okružija u kojem radi UNIX.
Danas su u upotrebi razne vrste Unixa, koje su proizvele velike kompanije, pa su tako u uptrebi SunOs, SCO Unix, HP/UX, IBM – ov AIX, Digital Ultrix, i ostali.

Manipulisanje memorijom

Centralni dio operativnog sistema zauzima sistem za manipulisanje memorijom (memory management system). On je zadužen za kontrolisanje memorijskih resursa koji su dostupni mašini. Primarna (glavna) memorija je RAM memorija računara, a sekundarna je svaki drugi medijum za čuvanje podataka (hard disk, cdrom...). Svaki program ima svoj privatni adresni prostor. On se sastoji iz data, text i stack segmenata. Data segment sadrži inicijalizovane i neinicijalizovane podatke programa. Text segment sadrži mašinske instrukcije i dele ga svi procesi koji izvršavaju taj fajl, dok su data i stack segmenti privatni za svaki proces. U stack segmentu se nalazi run-time stack programa i njega kernel automatski proširuje dok se program izvršava. Data segment može biti proširen ili skupljen pozivanjem sistemskog poziva, dok veličina i sadržaj text segmenta mogu jedino biti promenjeni prilikom pozivanja sistemskog poziva execve, kada se postojeća memorijska slika prepisuje nekom drugom i stvara se novi proces. Prilikom započinjanja izvršavanja nekog programa, kernel prvo učita text segment programa na početak adresnog prostora. Posle toga kernel mapira inicijalizovane podatke data segmenta i nulira ostatak adresnog prostora (koji je veličine neinicijalizovanih podataka i stack-a). Iako to nuliranje nije neophodno (čak je i suvišno jer usporava učitavanje programa) ......

Rad u Unix okruženju

Unix okružuje se po mnogo čemu razlikuje od uobičajnog PC okružija i radi s jednokorisnički sustavima, kod kojih je cjelo procerskog vreme na raspolaganju samo jednoj osobi, za razliku od Unix računara koja mogu istodobno posluživati više korisnika, a time pokrenuti i mnogo više procese. za pristup Unix računaru se koristi najčešće običan terminal, koji može biti spojen izravno na računalo, ili pc kao terminal. Ipak Unix je davno prestao raditi preko terminala. danas većina grafičkih radnih stanica s Unixom koriste X – windows okružije, koje omogučava otvaranje više prozora na jednom ekranu i upotrebu razih X – aplikacija.
Da biste mogli početi raditi na Unix računaru potrebno je da znate dije važne informacije, a to korisničko ime i lozinka. To ćete saznati tako da bitate sistem administratora, koji vas je upisao na računar, nakon što uzme vaše osobne podatke. Takvim pristupm se olakšava administracija i kontrola velikog broja korisnika koji osim vas tade na računaru. Nakon što ste napokon uneseni na računar, sistem rezervira samo za vaše potrebe samo određenu količinu prostora na disku. Taj prostor je naravno ograničen kvotom, koju postavlja sistem administratora i iznosi nekoliko megabajta . Ako radite nešto i nijevam dovoljno trenutnih 2 megabjta prostora (prim. diplomski rad), možete zahtjevati i dodatnu količinu prostora.......