Umišljaj

Umišljaj je prvi od dva osnovna oblika vinosti i predstavlja teži oblik. On je određen elementom svesti i elementom volje. Osnovni oblici umišljaja su:
1) direktni umišljaj,
2) eventualni umišljaj.
Direktni umišljaj postoji kada je učinilac prekršaja bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje. Postoji i svest i volja u pogledu prekršaja koji se čini.
Kod eventualnog umišljaja takođe postoji svest o svim bitnim obeležjima prekršaja, stim što u odnosu na posledicu može da postoji samo svest o mogućem, a ne i o sigurnom nastupanju posledice. U pogledu volje ovde postoji pristajanje na posledicu. Ovakav sadržaj volje predstavlja manji stepen volje u odnosu na direktni umišljaj kod koga učinilac hoće posledicu. Ovde učinilac ne podrazumeva radnju prekršaja da bi njome prouzrokovao posledicu, već je vrši iz nekih drugih razloga, a pri tome zna da posledica može nastupiti pa na nju pristaje.

13. Nehat

Nehat je drugi (lakši) oblik vinosti. Kod nehata postoji element svesti, a element volje nije prisutan. Po sadržaju svesti razlikuju se dva oblika nehata:
1) svesni nehat,
2) nesvesni nehat.
Svesni nehat postoji kad je učinilac prekršaja bio svestan da usled njegove radnje može nastupiti zabranjena posledica, ali je olako držao da će je moći sprečiti ili da ona neće nastupiti. Ovaj oblik vinosti karakteriše lakomislenost učinioca prekršaja (olako držao da neće nastupiti posledica) ili njegovo samopouzdanje (držanje da će moći da spreči nastupanje posledice).
Nesvesni nehat postoji ako učinilac nije bio svestan mogućnosti nastupanja zabranjene posledice, ali je prema okolnostima i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti. Kod nesvesnog nehata nema ni svesti ni volje. Krivica učinioca se sastoji samo u tome što je bio dužan i mogao da bude svestan te mogućnosti.
Zakon ne pravi razliku između svesnog i nesvesnog nehata kad je u pitanju kažnjavanje. Postojanje nehata je, po pravilu, uvek dovoljno za prekršajnu odgovornost i kažnjavanje učinioca prekršaja, a samo kada je to izričito propisano, za prekršajnu odgovornost i kažnjavanje učinioca traži se samo umiošljaj.

14. Osnovi koji isključuju prekršajnu odgovornost

Osnovi koji isključuju prekršajnu odgovornost su:
1) stavarna zabluda,
2) sila, pretnja i prinuda,
3) naređenje pretpostavljenog.
Stvarna zabluda je nepostojanje svesti kod učinioca prekršaja o stvarnim okolnostima, ili bar o nekoj od njih, koje imaju značaj obeležja prekršaja koji je učinjen.to nepostojanje svesti o stvarnim obeležjima prekršaja može biti dvojako:
 tako da učinilac uopšte nema svest o tim okolnostima ili
 da ima pogrešnu predstavu o njima.
Kod stvarne zablude pravi se razlika između:
• otklonjiva stvarna zabluda,
• neotklonjiva stvarna zabluda.
Otklonjiva stvarna zabluda je kada učinilac nije bio svestan postojanja okolnosti koje čine prekršaj ili je o njima imao pogrešnu predstavu, ali je mogao da o njima ima ispravnu predstavu s obzirom na svoja subjektivna svojstva i objektivne okolnosti pod kojima je prekršaj učinjen.
Neotklonjiva stvarna zabluda je kada nije imao svest o onome o čemu je bio u zabludi, a nije ni mogao da je ima.
Neotklonjiva stvarna zabluda uvek isključuje prekršajnu odgovornost učinioca, jer u takvom slučaju kod učinioca ne postoji vinost u odnosu na učinjeni prekršaj, a kod otklonjive stvarne zablude samo u onim slučajevima kada je u pitanju prekršaj kod kojeg je izričito propisano da se može učiniti samo sa umišljajem.
Silom u prekršajnom pravu smatra se primena fizičke snage prema nekom licu da bi se to lice prinudilo da nešto učini ili ne učini. Vde se ima u vidu sila koja se primenjuje prema nekom od strane čoveka. Sila po svom dejstvu odnosno intezitetu može biti:
1) apsolutna.
2) kompulzivna.
Apsolutna sila je ona sila kojoj se onaj prema kome se ona primenjuje uopšte ne može suprostaviti.
Konpulzivna sila je takva da njena primena ne isključuje u potpunosti mogućnost u pogledu suprostavljanja od strane onoga prema kome se primenjuje.
Pretnja je stavljanje u izgled nekome nekog zla, čije nastupanje zavisi od volje onoga koji preti, koje će se prema njemu učiniti ako on ne postupi onako kako se od njega zahteva. Pretnja može da stavlja u izgled zlo prema licu kome se preti, ali može biti i prema nekom drugom (bliskom) licu. Da bi pretnja postojala:
 treba da je ozbiljna (to znači da treba da je u pitanju neko ozbiljnije zlo čime se može uticati na volju onoga kome se preti),
 ne mora biti ostvarljiva niti je bitno da lice koje preti ima stvarnu nameru da ostvari pretnju (bitno je samo da lice kome se preti pretnju shvati kao stvarnu, moguću i ostvarljivu).
Prinuda je opšti pojam koji obuhvata silu i pretnju.
Zakon o prekršajima za slučaje u kojima je prekršaj učinjen pod dejstvom sile, pretnje i prinude određuje da nije prekršajno odgovoran onaj ko pod ti uticajem učini prekršaj.
Naređenje pretpostavljenog predstavlja osnov koji može dovesti do isključenja prekršajne odgovornosti. Zakon o prekršajima određuje da ne postoji odgovornost odgovornog lica za prekršaje ako je ono postupalo na osnovu naređenja drugog odgovornog lica ili organa upravljanja i ako je preduzelo sve radnje koje je na osnovu zakona, drugog propisa ili opšteg akta bilo dužno da preduzme da bi sprečilo izvršenje prekršaja.
Pravna zabluda je zabluda o zabranjenosti dela. Kod pravne zablude učinilac prekršaja nije u zabludi o onome što čini već ne zna da je to što čini zabranjeno, tj. da je to što čini prekršaj ili ne zna da je njegovo postupanje protivpravno. Učinilac ne poznaje pravne propise. Prema Zakonu o prekršajima nepoznavanje propisa kojima je prekršaj određen ne isključuje odgovornost za prekršaj.

15. Prekršajna odgovornost pravnog lica, odgovornog lica i preduzetnika

Pravno lice odgovara samo za one prekršaje kod kojih je to izričito određeno. Ono odgovara za prekršaje samo u slučaju kad je do izvršenja prekršaj došlo radnjom ili propuštanjem dužnog nadzora od strane organa upravljanja pravnog lica ili odgovornog lica u tom pravnom licu ili radnjom drugog lica koje je bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica. Radnje organa ili odgovornog lica smatraju se radnjama pravnog lica.
Državni organi i organi lokalne samouprave ne odgovaraju za prekršaje, ali odgovorna lica u njima mogu biti odgovorna za učinjeni prekršaj, ako je to zakonom izričito propisano.
Za prekršajnu odgovornost pravnog lica ne traži se uračunljivost (koja se u odnosu na pravna lica i ne može utvrđivati). Za odgovornost pravnog lica ne utvrđuje se ni uračunljivost organa upravljanja ili odgovornog lica čijom je radnjom ili propuštanjem dužnog nadzora došlo do izvršenja prekršaja. Za odgovornost za prekršaj netraži se ni vinost pravnog lica, kao ni vinost organa upravljanja ili odgovornog lica. Prekršajna odgovornost pravnog lica zasnovana je na principu objektivne odgovornosti, tj. na samom objektivnom izvršenju prekršaja.
Pravno lice je odgovorno za prekršaj i u slučaju kada se nalazi pod stečajem. Tada mu se izriče zaštitna mera oduzimanja predmeta. Može mu se izreći i mera oduzimanja imovinske koristi pribavljene prekršajem.
Odgovornost odgovornog lica u pravnom licu za prekršaj postoji ako je prekršaj izvršen njegovom radnjom ili njegovim propuštanjem dužnog nadzora. Odgovornost odgovornog lic postoji samo za one prekršaje kod kojih je to predviđeno propisom. Pošto je odgovorno lice fizičko lice, za njegovu prekršajnu odgovornost potrebno je postojanje njegove uračunljivosti i vinosti. Odgovornost pravnog i odgovornost odgovornog lica , po pravilu se utvrđuju u istom postupku.
Odgovornost preduzetnika za prekršaje postoji samo za one prekršaje kod kojih je to izričito propisano. Preduzetnik je fizičko lice koje se bavi određenom privrednom delatnošću. Na njega se odnose opšta pravila o prekršajnoj odgovornosti, tako da je za njegovu prekršajnu odgovornost, pored izvršenja prekršaja, potrebno da je bio uračunljiv i da je bio vin (da je postupao s umišljajem ili iz nehata).



16. Pojam i vrste prekršajnih sankcija

Prekršajne sankcije su mere propisane prekršajnim pravom koje se primenjuju prema učiniocima prekršaja. Učiniocima prekršaja se oduzimaju ili ograničavaju neka njihova prava prekršajnim sankcijama. Svrha propisivanja, izricanja i izvršenja prekršajnih sankcija jeste suzbijanje vršenja prekršaja i time ostvarivanje zaštite javnog poretka koji se vršenjem prekršaja povređuje. Da bi se prekršajne sankcije mogle primeniti prema učiniocima prekršaja moraju biti propisane u vreme izvršenja prekršaja. Prekršajne sankcije izriču nadležni organi u zakonom propisanom postupku (prekršajni postupak). Naše prekršajno pravo razlikuje četiri vrste prekršajnih sankcija:
1) kazne,
2) opomena,
3) zaštitne mere,
4) vaspitne mere.
Kazne su osnovna vrsta prekršajnih sankcija. Postoje dve vrste prekršajnih kazni:
 kazna zatvora (min jedan dan, mah 30 dana, u određenim slučajevima mah i do 60 dana),
 novčana kazna.
Opomena je posebna vrsta prekršajne sankcije koja može da se izrekne učiniocu prekršaja umesto kazne kada su za to ispunjeni propisani uslovi. To su mere upozorenja.
Zaštitne mere su mere preventivnog karaktera i one se izriču uz kaznu da bi se otklonila stanja ili uslovi koji mogu da dovedu do ponovnog vršenja prekršaja.
Vaspitne mere su posebna vrsta prekršajnih sankcija koje se primenjuju prema maloletnicima učiniocima prekršaja.

17. Prekršajne kazne

Kazne su najteže prekršajne sankcije. NJihova svrha je:
 specijalna prevencija (suzbijanje vršenja prekršaja koja se ostvaruje uticanjem na učinioca prekršaja da ubuduće ne vrši prekršaje),
 generalna prevencija (uticaji na druge da su uzdrže od vršenja prekršaja).
Kaznom se oduzimaju ili ograničavaju određena prava učinioca prekršaja. Može se izreći samo ona kazna koja je za taj prekršaj bila propisana u vreme kada je prekršaj učinjen. Kazne se izriču u zakonito sprovedenom prekršajnom postupku.
Prema Zakonu o prekršajima za prekršaje se mogu izreći dve vrste prekršajnih kazni:
1) novčana kazna,
2) kazna zatvora.
Novčana kazna može se propisati svim propisima kojima se određuju prekršaji, a kazna zatvora se može propisati samo zakonom.
Za prekršaj se može propisati jedna kazna ili obe kazne alternativno. Kumulativno se obe kazne mogu propisati samo za prekršaje koji su učinjeni iz materijalne zainteresovanosti (iz koristoljubivih pobuda).
Kazna zatvora je teža vrsta kazne za prekršaje pa je propisana samo za teže prekršaje. Ova kazna se primenjuje samo za fizička lica kao učinioce prekršaja.
Kazna zatvora se propisuje u trajanju od najmanje jednog dana, a najviše 30 dana, ali za teže prekršaje protiv javnog reda i mira, kao i za teže prekršaje kojima se ugrožvaju život ili zdravlje ljudi ili usled kojih mogu da nastanu neke druge teže posledice kazna zatvora može biti propisana i u trajanju od 60 dana.
Kazna zatvora ne može da se izrekne bremenitoj ženi koja je u stanju trudnoće duže od 3 meseca, ni majci deteta koje nije navršilo 1 godinu života. Ukoliko je dete rođeno mrtvo ili ako je umrlo posle rođenja, kazna zatvora se ne može izreći majci umrlog deteta dok ne protekne 6 meseci od porođaja.
Novčana kazna se najčešće propisuje za prekršaje. Visine novčane kazne su različite u zavisnosti od toga:
 za koje se subjekte prekršaja ova kazna predviđa,
 za koje se prekršaje propisuje,
 u kom postupku se kazna izriče i
 kojim se propisom propisuje.
Kad su u pitanju prekršaji iz oblasti javnih prihoda, javnog informisanja i carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja novčana kazna može da prelazi propisane maksimume novčane kazne. Za ove prekršaje novčana kazna može se propisivati u srazmeri s visinom pričinjene štete ili neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekršaja, tako da ona može da iznosi najviše do desetostrukog iznosa tih vrednosti.
Za prekršaje koji se propisuju odlukom skupštine autonomne pokrajine, skupštine opštine, Skupštine grada Beograda ili skupštine grada novčani iznosi kazni mogu se propisati do polovine onih iznosa koji se mogu propisati zakonom ili uredbom.
Za plaćanje novčane kazne u rešenju o prekršaju određuje se rok od najmanje 15 dana, a najviše 3 meseca, koji teče od dana pravosnažnosti rešenja. Plaćanje novčane kazne može se dozvoliti i u otplatama najduže do 6 meseci, ako za to postoje opravdani razlozi.
Ako fizičko lice ili odgovorno lice ili preduzetnik kome je za prekršaj izrečena novčana kazna kaznu neplati u određenom roku, ona se zamenjuje kaznom zatvora računajući po 1000 dinara novčane kazne za 1 dan zatvora, najviše do 30 dana, a ukoliko zbog ovog ograničenja cela kazna ne može biti zamenjena, višak kazne koji se nije mogao zameniti naplaćuje se prinudno.
Za pravna lica neplaćena novčana kazna naplaćuje se prinudno.
Novčana kazna se može propisati zakonom, uredbom i odlukom skupštine autonomne pokrajine, skupštine opštine, Skupštine grada Beograda i skupštine grada.


lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski radovi , magistarski radovi, maturalni radovi, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad