Umetnost fotografije i Reneke Dijkstra

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz likovne kulture.

-Rineke Dijkstra ( rodjena u Sitardu, 1959)je Holandski fotograf. Pohadjala je Ritveld Akademiju u Amsterdamu od 1981 do 1986. Najpoznatija je po svojim plaza portretima, gde je fotografisala adolescente kupace na raznim plazama Sjedinjenih americkih drzava I istocne Evrope u kojima je predstavila kompleksnnost adolescencije.
-Dijkstra je koncentrisana na pojedinacne portrete,I nastoji da radi u serijama, trazeci grupe kao sto su adolescenti , mladi ljudi koji izlaze po klubovima… Kao I ljudi u prelaznim trenucima: majke kratko posle porodjaja, mlade ljude koji stupaju u vojsku(tinejdzere vojnike u Izraelu) , matadore jos uvek krvave od borbe sa bikovima….
-Primila je brojna priznanja:
U francuskoj,uNici 1998:Citibank Private Bank nagradu za fotografiju
Werner Mantz nagradu, 1994
U Holandiji 1993 :nagradu podrska umetnosti,
Epica nagradu za najbolju evropsku reklamnu fotografiju , 1991
Nominaciju za mlade evropske fotografe, 1990
Kodak nagradu Holandija, 1987

-Njene slike podsecaju na klasicnu portretaturu sa prednje postavljenim figurama istaknutih naspram minimalnih pozadina .Ta jednostavnost kompozicije njenih fotografija nas navodi da obratimo svu paznju na model.Dijkstrine fotografije umesno oslikavaju emocionalno stanje njenih modela .Usamljenost, kao I razlicite nivoe psihicke I fizicke ranjivosti. Iako ona izdvaja modele u njenim plaza serijama (1992–96) I prikazuje ih jedino uz more I nebo, umetnica mnogo toga otkriva o njima hvatanjem suptilnih gestova ili izraza u tim bezbriznim trenucima koji se nalaze negde izmedju vestackih I prirodnih.

Cesto jedna grupa ce voditi umetnicu u drugom pravcu,dovodeci je do nedopadljivo srodnih modela.Npr fotografije tri zene posle porodjaja , jedan sat (Juliju), jedan dan (Tecla) I jedna nedelja (Saska)posle porodjaja su je direktno odvele do fotografija matadora. Tokom posete Portugalu 1994, napravila je portrete cetiri matadora neposredno posle borbe sa bikovima.Matadori su bili prekriveni krvlju I izmoreni slicno kao majke.Obe grupe modela su uslikani posle iscrpljujuceg I potencijalno opasnog po zivot iskustva .Dijkstra dakle vuce paralelu izmedju ove dve grupe fotografija,povezujuci ih sa drustveno najdublje drzanim idejama o muzevnosti I zenstvenosti...zene podnose ovaj snazan fizicki napor...dok ga muskarci traze kao vrstu avanture.

Ona zeli da pokaze stvari koje mozda necete videti u normalnom zivotu,a normalne stvari
navodi da izgledaju posebno.Ona zeli da ljudi gledaju zivot na novi drugaciji nacin,ali uvek bazirano na realnosti.Na primer, u Almerisa serijama(1994-2000), mlade Bosanke izbeglice,ciji je portret prvi put nacinila ranih devedesetih, za nju je bilo vazno da ne pokaze bilo kakve specificne detalje njene sredine I tako fokusira posmatraca da trazi mnogo suptilnije aluzije.Dakle stvar je u suptilnosti I cinjenici da zaista morate da se zadubite u sliku da biste stvorili predstavu o modelu.To stvara jednakost za sve .Mislim da je vazno da ljudi posmatraju I razumeju fotografiju na mnogo apstraktniji nacin.,tj da budu u stanju da posmatraju iza slike, kao da je trodimenzionalna.