Umetnici xix veka – Paja Jovanović

Srbi vole slike. Naviknuti već od rane mladosti da ih gledaju, Srbi strasno vole slike. Svaka srpska kuća, pa i najskromnija ima bar jednu sliku: ikonu svoga sveca zaštitnika, svoje „slave". Ta slika, smeštena u najlepšem kraju kuće, sa večitim kandilom ispred nje predstavlja domaći oltar gde malo dete, tek što progovori, uči da se moli Bogu .

Paja Jovanović

Paja Jovanović je poznati srpski umetnik, akademski slikar koji je živeo i radio tokom druge polovine XIX i prve polovine XX veka . Zahvaljujući izuzetno bogatom opusu a naročito delima sa temama iz narodnog života i onim sa istorijskom tematikom snažno je i široko uticao na likovno obrazovanje, kulturu ali i na rodoljublje naroda.

Slikar je rođen 16. juna 1859. u Vršcu,. Otac mu se zvao Stefan i bio je pravoslavac po veroispovesti, a majka Ernestina, rođena Deot, bila je katolkinja. Sin prvenac rodio im se godinu dana po sklapanju braka. Pajin brat Svetislav rođen je 1861, a Milan 1863. Majka im je preminula 1863, i otac se već naredne godine ponovo oženio, Marijom de Ponti .

Paja je veoma rano pokazao sklonost prema crtanju i slikanju. Čini se da to i nije bilo tako neobično u okruženju u kome je živeo. NJegov otac Steva, vrstan fotograf, imao je dara za slikarstvo (bavljenje fotografijom u to vreme zahtevalo je ne samo poznavanje foto-tehnike, već i veštu ruku za retuš pri izradi slika). Osim toga, u Vršcu, toj maloj a ipak veoma bogatoj varoši, mogao je videti dela svojih sjajnih prethodnika: Arsenija Arse Teodorovića (1767-1826; njegove izuzetne ikone), Pavela Đurkovića (1772-1830; ikonostas u Sabronoj crkvi), Jovana Popovića (1810-1864) - sa njegovim sinom je drugovao i često se zaticao u njegovom ateljeu, fasciniran slikarovim radom: kopijama starih majstora, studijama prirode, delima sa religioznim temama.

UVOD
1.1 "Bitka u Teutoburškoj šumi" 7
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10