Uloga zelenih povrsina u podizanju kvaliteta zivotne sredine

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Uloga zelenih povrsina u podizanju kvaliteta zivotne sredine
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz biologije i ekologije.

Градско зеленило има посебну еколошку функцију у граду јер ублажава климатске екстреме, поспешује проветравање насеља, штити од буке, претеране инсолације и ветрова; пречишћава ваздух и апсорбује прашину и штетне гасове; регулише влажност ваздуха и температурни режим насеља. Главне функције градског зеленила су: еколошке, санитарне, хигијенске, рекреативне, структурно – планерске, декоративно – естетске. Обавезно својство зеленила је равномерност и непрекидност. Основни елементи градског зеленила су паркови, баште, озелењене територије у стамбеним и индустријским зонама, приобаља, булевари, скверови, заштитне зелене зоне.
Ефективност система озелењавања града зависи од узајамног односа са његовим окружењем а посебно са слободним приградским шумским просторима и зеленилу у њему. Зато се град и његова приградска зона морају разматрати као јединствена просторнопланерска и предеона целина.
Градско зеленило побољшава микроклиму градске територије, ствара повољне услове за одмор на отвореном ваздуху, штити земљиште, зграде и тротоаре од прегревања. Зеленило има значајну улогу за пречишћавање ваздуха. Разрађени су основни принципи избора и узгоја зелених површина, отпорних на разне индустријске емисије, које поседују способност апсорпције гасова и прашине. Зелени засади не побољшавају само микроклиму, веш мењају топлотни режим, влаже и пречишћавају ваздух кисеоником, убијају патогене микроорганизме и имају повољно психогено дејство на становништво градова.

Заштитна улога зелених површина

Зелене површине имају велику еколошко – заштитну улогу јер штите насеље од ветра и свих екстремних климатских појава и загађиваваља свих врста. Зелене површине имају и противпожарни значај. Зеленило се користи и за мелиорисање земљишта које исказује низ неповољности. Покретни песак ( као на Новом Београду ) се учвршћује зеленим засадима , док се водоплавне и површине са високим нивоом подземних вода мелиоришу истом врстом зеленила.
Ветрозаштитна улога зелених површина подразумева чињеницу да је зеленило еластичније од грађевина, па самим тим безболније прима ударе ветра на себе. Зеленило смањује брзину ветра за 40 - 50%, а у широкој зони зеленила са густим засадима ветар може да буде у попуности умирен. Дрвеће не штити само до висине докле је оно узрасло, него још десетак метара више, а утицај је и неколико пута виши изнад ветрозаштитног појаса. Дрвеће високо 30 – 35 метара ако је у појасу широком 40 метара може да заштити од ветра следећих 350 метара растојања. Најбоље од ветра штите мешовите састојине дрвећа, жбуња и травњака, различите али не мање ширине од 50 метара. У стамбеним зонама где је обезбеђена заштита од ветра расходи на грејање могу бити нижи за 20 - 30%.
Термичка заштита зелених површина огледа се у чињеници да зеленило може да снизи летње врућине за 3 - 4 °Ц. Оно умањује загрејавање и исијавање зграда, тротоара и коловоза. За угодан живот је значајна улога зеленила у смањивању загрејавања фасада зграда, које се при директном осветљавању могу веома загрејати. Веома је непријатно ходати поред прегрејаних зграда и становати у њима. Летња температура зеленила нижа је за 1 степен целзијусов од температуре околног места.
Очување режима влажности је једна од еколошких улога зеленила, јер зеленило у летњим месецима кроз евапотранспирацију лучи већу количину влаге. Шума има већу релативну влажност од околних предела за 7 - 15%.
Заштита од загађења је такође важна улога зеленила. Оно апсорбује загађујуће гасове и прашину. Зеленило штити изграђени простор од прашине и на тај начин што умањује снагу ветра, па се прашина нагло седиментује на тло. Нарочито је ефикасно зеленило код уклањања крупнијих честица. Смоласти и влажни делови дрвета лепе на себе честице прашине. Када киша падне, она опере дрвеће и прашина пада на тло. Посебну улогу имају такозване живе ограде. Издувни гасови који се емитују при дну уз колосек, наилазе на шибље и зелену живицу, која има велику релативну површину а тиме и апсорпционе способности. У деловима са интензивним зеленилом ( велики паркови, парк шуме и др. ) загађеност ваздуха је мања за 2 – 3 пута од других градских четврти.
Зелене биљке служе као сигуран и простран филтер који квалитативно чисти ваздух од гасних и аеросолних примеса. Величину и ефективност филтрације ваздуха од стране појединих биљака и фитоценоза условљава површина лисног апарата и обима накупљања токсичних материја на њему. Задржавање тока ваздуха, доводи и до смањивања интензитета ветра, зелени засади апсорбују при томе и загађујуће материје које се у том ваздуху налазе.
спадају: оксиди сумпора, једињења флуора, хлора, угљоводоници, озон, пероксиацетил – нитрит, олово и друге компоненте које се могу апсорбовати од стране биљака. Биљке најлакше апсорбују сумпорне оксиде. У случјевима када га у ваздуху има много он постаје токсичан и за биљке. Прашину добро задржавају и травњаци. Трава задржава 6 пута више прашину него зеленилом непокривено земљиште. И најмање зеленило снижава запрашеност градског ваздуха за 30 – 40%. Засад од 400 младих топола задржава у лето око 400 килограма прашине.Четинарско дрвеће због стално зелених четина задржава 1,5 пут више прашине. Количина задржавања прашине зависи од површинске структуре листа.
Степен повредивости биљака аеротоксикантима зависи, углавном од њихових индивидуалних својстава, обезбеђености елементима минералне прехране, водом, осветљености и других спољашњих фактора. Раније је сматрано да одсуство спољашњих знакова повређености биљака указује на високу чистоћу ваздуха. Данас је познато да загађујуће материје могу нанети биљкама скривене повреде, јер могу деловати на физиолошке, биохемијске и генетске функције и процесе изазивајући превремено опадање лишћа и сушење четина што скраћује вегетациони период биљке.
По степену фитотоксичности главни загађивачи ваздуха се могу препознати према следећим последицама. За дрвенасте биљке су најтоксичнији хлор и сумпордиоксид. Оба фитотоксиканта изазивају на четинама и лишћу појаву некроза жуте и светло наранџасте боје. Оксиди азота изазивају појаву тамно смеђе пегавости четина и лишћа.
Од све већег интереса је и изучавање нагомилавања оксиданаса у биљкама, њихове максималне концентрације и негативних утицаја на биљке. Установљено је да 1 килограм лишћа у умерено – континенталном појасу ( као Војводина ) у прорачуну на суву материју, у вегетационом периоду сакупља у себи сумпордиоксид у следећим количинама: бели багрем – 69 г, глатки брест – 39, црна топола – 157г. У влажнијим планинским шумама адсорпција ових гасова је још већа, а у приморској зони може достићи и до 1,5 т/ха, при чему је садржај фитотоксиканата у лишћу процентуално мањи него у умереној зони.
Улога зеленила при заштити од буке је мерљива, јер се иза зеленила које је фронтно постављено према улици бука смањује за 30 – 39 дБ. И на малим зеленим скверовима бука може да буде мања до десетак децибела него на самој улици или на тротоару. У последње време велику пажњу привлачи истраживање механизма распрострањења буке по биљном покривачу. Експериментално је доказано да растиње снижава ниво градске буке, слаби звучна колебања у моменту њиховог пролаза кроз гране, лишће и четине. Звук који доспева у круну дрвета, доспева у другу средину која више него ваздух поседује већи акустични отпор, одбија се и расејава до 74%. Лети се бука снижава за 7 – 8 дБ, а зими за 3 – 4 дБ. Смањење буке зависи од густине крошње и густине лишћа, положаја засада у односу на извор буке и ширине зеленог појаса. Заштитни појасеви дуж аутопутева који се састоје од дрвенастих биљака смањују ниво буке за 4,6 – 5,5 дБ, а жбунасто Разне врсте дрвећа и жбуња имају различиту способност заштите од буке. Најбољи су клен, топола, липа, брест. Густи засади боље упијају буку него ретки. Боља својства имају мешовити засади који су састављени из комбинације дрвећа и жбуња, нарочито ако је добро урађен њихов хоризонтални и вертикални распоред. Шумозаштитна ефективност засада зависи и од њиховог размештаја. Најрационалније је размештати засаде паралелно звуку на крајевима да би га вишекратно одбијало и дифузно расејавало. Неки истраживачи указују и на улогу травњака у заштити од буке. Ако постоји травњак у кварту, бука је нижа за 6 – 11 степени него без њега.

Травњак снижава буку за 6 дБ. Зелена маса лијана и пузавица које покривају зидове увећавају апсорптивну моћ зидова за 608 пута, а такође поспешује расејавање енергије звука. Обрађена земљишта знатно више упијају звуке него необрађена.
Обогаћивање кисеоником од стране зеленила. – Не треба сметнути с ума да је атмосферски кисеоник у највећем обиму производ фотосинтезе зелених биљака и фитопланктона мора и океана. Градови троше кисеоник који продукују суседне територије и биосфера у целости. Градови са индустријом спадају у највеће потрошаче кисеоника, који се делом троши за метаболизам људи који живе у њима, делом за потребе обезбеђења енергије ( оксидација ), а један део за потребе технолошких процеса индустрије. Стручњаци су утврдили да је коефицијент корисног дејства зеленог листа веома висок, тј. за 1,5 пут виши од усавршеног мотора са унутрашњим сагоревањем. Према истраживањима формирало се мишљење да 1 хектар шуме може снабдети кисеоником 30 људи, а 1 хектар кукуруза око 150.
Биљке током годишње вегетације са 1 м² површине лишћа продукују следеће количине кисеоника: јоргован – 1,1 кг; јасика – 1,0; граб – 0,9; јасен – 0,89; храст – 0,85; бор – 0,81; клен – 0,62; леска – 0,59; буква – 0,55; липа ситнолисна – 0,47; пасјаковина – 0,33. Према истраживањима 20 – годишњи борови засади површине 1 ха троше годишње 9,35 т угљендиоксида и ослобађају 7,25 т кисеоника а 60 – то годишњи 10 т. Ефективност гасне размене разликује се по врстама биљака. Ако је за јелу важећи индекс 100, тада ће тиса имати 118, бор бели – 164, крупнолисна липа – 254, храст – 450, црна топола – 691. Биланс гасне размене појединих врста дрвећа и жбуња има практичан значај. Да би се обезбедио разуман биланс производње и потрошње кисеоника и одредила површина засада по становнику града, треба знати могућности гасне размене биљака по врстама и услове прираста.
Оптимална норма потреба кисеоника по једном човеку је 400 кг годишње, што отприлике одговара годишњем производу са 0,1 – 0,3 ха градских засада. Светска здравствена организација сматра да је на једног житеља града неопходно 50 м² градских засада и 300м² приградских.
Биоиндикатори загађености ваздуха. – У данашње време података о комплексу чинилаца који негативно делују на развој градског зеленила је релативно мало. Садржај гасовитих штетних примеса и прашине се одређује помоћу прибора за детекцију што омогућава да се одреди само ограничен број показатеља. У градском ваздуху се налази на хиљаде штетних примеса, што чини неопходним добијање интегралних показатеља утицаја укупног асортимана штетних материја у ваздуху на вегетацију.
Биљни организам је најосетљивији апарат на неповољно дејство из животне средине, поготову јер је гасна размена биљака са средином десетак пута интензивнија него код човека и животиња. Због тога бројни истраживачи и контролори животне средине користе биљке за оцену садржаја токсичних примеса у ваздуху. Најраспрострањеније биљке индикатори загађености ваздуха су лишајеви, који су се показали веома осетљивим на присуство оксида сумпора, азота и флуориде. Наравно да се у великим деловима крупних градова ове биљке не могу срести. Просечна годишња концетрација сумпор диоксида у зони тзв. "лишајске пустиње" обично превазилази 0,3 мг/м³. Али, експериментална истраживања са лишајевима су ограничена зато што ови епифити у поређењу са цветницама мање интезивно упијају сумпор диоксид из ваздуха него из раствора или росе. Дрвеће у условима средине града и индустријске зоне само не "умире стојећи" већ и правовремено сигнализира на опасност од загађења ваздуха. Најосетљивијим на загађења ваздуха, показао се обични бели бор, као и амерички жути и смоласти бор. После њих су на загађења осетљиви европска јела и европски ариш.
Потенцијална способност биљака да покажу отпорност на продирање фитотоксиканата у њих, испуњава се у пуној мери у оптималним климатско – земљишним условима за сваку врсту. Нажалост, најважнија улога за озелењавање градске територије је угрожена утицајем фитотосиканата па захтева добар избор асортимана дрвећа и жбуња. Постојеће просечно оцењивање издрживости појединих врста захтева пажљиву проверу са узимањем у обзир различитости климатских и земљишних услова и привредних делатности.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
01:58 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Zaštita čovekove životne sredine zavisi od ekološke sveti - izveštaj istraživanja Dzemala 0 4,150 30-07-2011 11:46 AM
zadnja poruka: Dzemala
  Zaštita životne sredine Dzemala 0 4,416 30-07-2011 11:44 AM
zadnja poruka: Dzemala
  Ekologija i zastita zivotne sredine Dzemala 0 8,368 28-02-2011 02:15 AM
zadnja poruka: Dzemala
  Zaštita životne sredine u SHP Celex-u - opšti primjer kvartalni izvještaj Dzemala 0 3,651 22-01-2011 02:40 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Primjena biotehnologije u zaštiti životne sredine Dzemala 0 3,682 21-01-2011 10:59 PM
zadnja poruka: Dzemala

Skoči na forum: