Trziste rada, plate I sindikati

Cene inputa sa stanovista teorije granicne vrednosti proizvodnje


Cena inputa proizvodnje formira se kao I cena bilo koje druge robe, a od njihovih cena zavisi raspodela. Ovde je zastupljena teza granicne produktivnosti inputa proizvodnje: zemlje, rada I kapitala. Kriva traznje za pojedinim inputima odredjena je njihovom granicnom proizvodnjom. Drugim recima, svaki input proizvodnje ucestvuje u stvaranju drustvenog bruto proizvoda, te svakom inputu pripada I odgovarajuci dohodak: radu najamnina, kapitalu profit a zemljistu renta. Pri tome: najamnina je jednaka granicnom proizvodu zemlje.

Kombinacija inputa, kada preduzece u uslovima potpune konkurencije maksimizira profit pojavljuje se kao produkt granicnog proizvoda I cene tog proizvoda, sto daje vrednost koja je jednaka ceni inputa, odnosno:

granicni proizvod rada x cena proizvoda = cena rada (plata, zarada),
granicni proizvod zemlje x cena proizvoda = cena zemlje = renta I
granicni proizvod kapitala x cena proizvoda = cena kapitala = profit.

Angazovanje inputa u proivodnji tece sve dotle dok je granicni proizvod (granicni proizvod x cena) svakog pojedinog inputa proizvodnje veci od njegovog granicnog troska, odnosno od cene odredjenog inputa proizvodnje. To znac, da je: a) nadnica je jednaka granicnom proizvodu zemlje, b) profit granicnom proizvodu kapitala. Ovo ilustruju navedeni graficki prikazi.
Ponuda rada


Ponuda rada predstavlja broj sati koje stanovnistvo zeli da radi na poslovnim aktivnostima koje donose zaradu (platu, najamninu, nadnicu I sl.).
Glavne odrednice ponude rada su: (1) brojnost stanovnistva I (2) nacin na koji oni provode svoje vreme.


Brojnost stanovnistva odredjena je natalitetom, moralitetom I migracijom. Povecanje ponude rada uz ostale nepromenjene uslove uslovljava smanjenje nadnice.

Nacin na koji stanovnistvo provodi raspolozivo vreme znaci da svaki pojedinac treba da odluci koliko ce da radi, a koliko ce vremena posvetiti dokolici I razonodi, odn. koliko ce svaka osoba ponuditi radnih casova preduzecu, a koliko ce sati potrazivati dokolica I razonoda. Sto se vise radi manje ostaje vremena za dokolicu I razonodu I obrnuto.

Realna plata predstavlja odnos normalne (nominalne) plate podeljena sa cenama roba I usluga – W/P sto pokazuje realnu kupovnu moc. Za sve realne plate – zarade, do tacke C , ponuda rada raste sa visim realnim platama. Od tacke C kriva ponude rada – SSL1 se uzdize. Produzetak krive ponuda rada obelezena se SSL2 je unazad povijajuca sto znaci ljudi sa povecanjem realnih plata zele da rade manje.

Trzisna ponuda rada postoji kao 1. individualna I 2. trzisna kriva ponude rada. Trzisna kriva ponude rada nastaje sabiranjem svih pojedinacnih ponuda rada. Ponuda rada na trzistu odnosi se na sve sate koji su ljudi spremni da provedu radeci za razlicite plate.



Traznja za radom – izvedena traznja



Traznja za radom je kolicina rada koju su poslodavci spremni I u stanju da angazuju po razlicitim platama, odn. zaradama u datom periodu, ceteris paribus.
Izvedena traznja za radom I ostalim inputima proizvodnje, rezultat su traznje za finalnim proizvodima – outputima, tj. robama I uslugama koje ti inputi proizvode. Traznja za radom zavisi od traznje za proizvodima tog rada. Kolicina rada koja se trazi zavisi od cene tog rada, sto mi u nasem zargonu nazivamo platom, a drugi to poistovecuju sa zaradom.