Vrste investicija i pokazatelji efikasnosti investicija

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Da bi smo što bolje objasnili vrste i efikasnost investicija neophodno je da se najpre upoznamo sa pojmom investicija i faktorima koji utiču na njihov obim.
Investicije predstavljaju deo društvenog proizvoda koji nije potrošen u odredjenom periodu pa je na kraju perioda negde investiran. Na taj način se investicijama uvećava imovina kojom se raspolaže. S obzirom da se društveni proizvod (Y) sastoji iz lične potrošnje © i investicija (I), investicije se mogu izračunati na sledeći način:
I = Y – C
U svakodnevnom govoru se pod investicijama podrazumeva investiranje novca u kupovinu akcija ili drugih hartija od vrednosti. Medjutim, ekonomisti pod investicijama podrazumevaju stvaranje kapitalnih dobara tj. dobara koji se upotrebljavaju u proizvodnji drugih dobara i usluga
Promenom obima investicija može se uticati na proizvodnju i zaposlenost preko agregatne ponude i agregatne tražnje. Kod agregatne tražnje, promene u investicionoj potrošnji imaju multiplikativni efekat na nivo nacionalnog dohotka. Kada je reč o agregatnoj ponudi, povećanje investicija dovodi do povećanja kapitalne opremljenosti što utiče na povećanje proizvodnje i nacionalnog dohotka. Investicije preko agregatne tražnje utiču na proizvodnju u kratkom roku, a preko agregatne ponude u dugom roku.
Obim investicija može značajno da varira po pojedinim periodima. Zato je neophodno ispitati sve faktore koji mogu uticati na obim investicija. Država često koristi kamatnu stopu kao instrument kojim utiče na obim investicija u pojedinim sektorima. Osim kamatne stope, obim investicija zavisi i od prihoda i troškova investiranja kao i od relativno nepredvidivih i dinamičnih elemenata van ekonomskog sistema kao što su: tehnološke promene, političke promene, novi proizvodi, zakonodavna rešenja...

Privredne i neprivredne investicije

Investicije pretstavljaju upotrebu jednog dela društvenog tj. raspoloživog proizvoda za zamenu i povećanje osnovnih fondova u privrednim i vanprivrednim delatnostima kao i za povećanje zaliha sirovina, nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda. Investicije u vanprivredne delatnosti koriste se za prostu i proširenu reprodukciju fiksnih fondova i kao takvi ne uključuju ulaganja u zalihe. Često se nazivaju i neprivrednim investicijama. Pretpostavlja se da se radi o fiksnim investicijama odnosno o ulaganju u fiksne fondove vanprivrede kao što su bolnice, škole, rekreativni i sportski objekti, upravne zgrade i drugo. Investicije u privredi često se označavaju i kao privredne investicije i čine ih investicije u osnovna i obrtna sredstva. Investicije u osnovna sredstva koriste se za prostu i prosirenu reprodukciju odnosno za zamenu i uvećanje osnovnih sredstava. Investicije u obrtna sredstva koriste se samo za prosirenu reprodukciju tj. za uvećanje zaliha sirovina, nedovršenih proizvoda i gotovih proizvoda.
Razlikovanje privrednih i neprivrednih investicija se zasniva na nameni dobara koja nastaju kao rezultat njihove realizacije. Rezultat neprivrednih investicija su dobra koja se uključuju u fiksne fondove vanprivrednih delatnosti i služe za zadovoljenje opšte i zajedničke potrošnje. Rezultat privrednih investicija su kapitalna dobra odnosno dobra koja se vraćaju u proizvodnju kao njeni fiksni fondovi. Odnos izmedju privrednih i neprivrednih investicija sličan je odnosu izmedju akumulacije i potrošnje pa je tako odredjivanje optimalne srazmere izmedju privrednih i neprivrednih investicija sastavni deo optimalne srazmere akumulacije i potrošnje u upotrebi nacionalnog dohotka.
Neprivredne fiksne investicije nisu homogena ekonomska kategorija. Zbog toga, paralelno sa odredjivanjem optimalne srazmere privrednih i neprivrednih fiksnih investicija neophodno je u strukturi i jednih i drugih stalno utvrdjivanje redosleda odnosno prioriteta pojedinih sektora kako u privredi tako i u neprivredi sa stanovišta ukupnog privrednog razvoja. S jedne strane, odredjivanje prioriteta u strukturi privrednih investicija predstavlja deo ekonomske politike, a s druge strane odredjivanje prioriteta u strukturi neprivrednih investicija je dosta zanemareno. Razlog za to može biti nedovoljna izučenost doprinosa pojedinih vanprivrednih sektora kao i to što odluke o rasporedu sredstava za vanprivredne investicije donose politički i drugi državni organi. Sve to ukazuje na postojanje potrebe za daljim izučavanjem sprege privrede i neprivrede kako bi se obezbedilo da obim investicije i njihova struktura u neprivredi budu uskladjeni sa stvarnim razvojnim potrebama privrede.