Upis u zemljišne knjige i katastar nepokretnosti

Katastar nepokretnosti u smislu jedinstvene (faktičke i pravne) evidencije o nepokretnostima i pravima na njima, kao pozitivnopravno rešenje postoji u Srbiji više od dve decenije. Sada važeća regulativa sadržana je u Zakonu o državnom premeru i katastru iz 2009. godine. Jedinstvena evidencija nepokretnosti predstavlјa objedinjenu bazu podataka o nepokretnostima i pravima na njima u nadležnosti Republičkog geodetskog zavoda. Nastala je kao pokušaj prevazilaženja nezadovolјavajućeg stanja postojećih evidencija u Republici Srbiji. Nјeno suštinsko pojmovno obeležje koje je razlikuje u odnosu na druge sisteme evidencije nepokretnosti je objedinjavanje faktičkog i pravnog stanja nepokretnosti na jednom mestu u nadležnosti jedne institucije i to upravne vlasti.

Posmatrano u odnosu na stanje koje je kod nas postojalo pre njenog uvođenja, jedinstvena evidencija nepokretnosti zamišlјena je i sprovedena kao koncept koji podrazumeva da katastar zemlјišta preuzme dotadašnju funkciju zemlјišnih knjiga. U austrijsko-nemačkom sistemu zemlјišnih knjiga zasnovanih na katastru zemlјišta egzistiraju dva javna registra: zemlјišna knjiga i katastar zemlјišta. U sistemu jedinstvene evidencije nepokretnosti postoji jedan javni registar koji se zove katastar nepokretnosti. Takva objedinjena evidencija podataka o nepokretnostima i pravima na njima u skoroj budućnosti treba da postane i jedina evidencija o nepokretnostima u Republici Srbiji, budući da počev od osnivanja i primene katastra nepokretnosti za datu katastarsku opštinu, prestaju da važe do tada postojeće evidencije (katastar zemlјišta, zemlјišna knjiga, knjiga tapija, intabulaciona knjiga i knjiga prodatih društvenih stanova sa hipotekama).

UVOD 3
1 Sastav katastra i zemljišnih knjiga 4
2 Uknjižba, predbeležba, zabeležba 8
ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 13