Uloga države u nacionalnoj ekonomiji

U pogledu ekonomskih funkcija u užem smislu, uloga države u nacionalnoj ekonomiji odnosi se na antimonopolsko zakonodavstvo i stabilnost novca.

Što se tiče finansijskih aktivnosti države, treba istaći da su javni izdaci, odnosno funkcije države bili strogo ograničeni na 3 sektora:
1. Unutrašnja i spoljna sigurnost;
2. Pravni poredak;
3. Finansiranje javnih objekata i aktivnosti za koje privatni kapital nije bio zainteresovan (prvenstveno privredna infrastruktura).

Kako se javni izdaci shvataju kao “nužno zlo” jer su sa stanovišta akumulacije neproduktivni, osnovni pristup finansijskoj aktivnosti je kvantitativan, sa temeljnim zahtevom da javni rashodi budu što manji, po devizi “najbolje finansije su najmanje finansije”. U istoj ravni je i zahtev da država svojom aktivnošću, prvenstveno prilikom oporezivanja, što manje remeti učinke delovanja tržišnih zakonitosti i da u ovom domenu treba poštivati tzv. mančestersko pravilo: “Ostavi ih onakve kakve si ih zatekao” (Leave them as you find them).

Liberalni koncept ekonomske politike zasniva se na dva temeljna obeležja:
• neutralnost i
• cikličnost.

Neutralnost znači da finansijska i ukupna aktivnost države treba imati neutralno dejstvo u odnosu na tržište i ekonomske zakonitosti. Ekonomska aktivnost države svodi se samo na dopunu tržišta.

Cikličnost se ogleda u tome da se ostvari tzv.paralelna aktivnost između privatne inicijative i državnog unošenja u tokove reprodukcije. To znači da ukoliko dođe do smanjenja ili zastoja privatne inicijative, država treba isto tako da se ponaša u svojoj aktivnosti i obrnuto, zamah privatne aktivnosti u smislu povećanja proizvodnje i drugih vidova privređivanja je znak za veće finansijsko prisustvo države i njene ukupne ekonomske uloge. Po liberalističkoj koncepciji smatralo se da učešće države (osim u ratnom stanju), nikako ne sme preći 15% društvenog proizvoda, odnosno nacionalnog dohotka, jer bi se time doveo u pitanje tzv.prirodni poredak.

UVOD
1.1 Uloga države u nacionalnoj ekonomiji - mere 2
1.1.1 Uloga države u sprovođenju mera kreditno-monetarne politike 2
1.1.2 Održavanje spoljne likvidnosti 3
1.2 Monetarno-kreditna politika protiv recesije, nezaposlenosti i inflacije tražnje 4
1.3 Fiskalna politika protiv recesije, nezaposlenosti i inflacije tražnje 7
1.4 Poreska politika 7
1.4.1 Dejstvo povećanja poreza na nivo nacionalnog dohotka i zaposlenost 7
1.4.2 Dejstvo smanjenja poreza na nivo nacionalnog dohotka i zaposlenost 7
1.5 Budžetska politika 8
1.6 Antidepresivna i antiinflaciona fiskalna politika 9
1.6.1 Antidepresiona, odnosno ekspanziona fiskalna politika 9
1.6.2 Antiinflaciona, odnosno kontrakciona fiskalna politika 10
1.7 Budžetski deficit i budžetski suficit 11
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 14