Ugovor o prodaji semunarski

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



UGOVOR O PRODAJI

Opšte karakteristike

Ugovor je dvostrani pravni posao nastao kao produkt volje dve strane. Cilj zaključivanja ugovora je stvaranje, izmena ili ukidanje određenih obligaciono-pravnih odnosa. Po pravilu strane, ugovornice, su slobodne u pogledu odluke o zaključenja ugovora, što znači da one same određuju uslove pod kojima se zaključuje ugovor.
Ugovor je element pravnog života i posredstvom njega, pravni subjekti izražavaju svoju volju, stiču i gube prava i obaveze, ili menjaju njihovu sadržinu. Oni čine pouzdanu pravnu formu koja pruža sigurnost subjektima u njihovim pravnim odnosima i stvara očekivane pravne rezultate.
Ugovori se grupišu prema određenim kriterijumima. Mogu biti:

• jednostrano i dvostrano obavezni,
• teretni i dobročini,
• konsensualni i formalni,
• realni,
• komutativni i aleatorni,
• imenovani i neimenovani,
• kauzalni i apstraktni,
• predugovori i
• ugovori u korist trećeg lica.

Pojam ugovora o prodaji određen je u Zakonu o obligacionim odnosima (čl.454), gde se upotrebljava naziv „ugovor o prodaji u privredi“. Na taj način precizirano je da se ugovor o prodaji u privredi ne meša sa ugovorom o prodaji građanskog prava jer postoje određene razlike između ta dva pravna posla. Suština ugovora je da se radi o ugovoru o prodaji između preduzeća i drugih privrednih organizacija i da je predmet ugovora roba. Ugovorom o prodaji zamenjuje se roba za novac, po čemu se on razlikuje od drugih ugovora, na pr. ugovor o razmeni – gde je predmet ugovora razmena robe za robu.
Kako je ugovor dvostrani pravni posao, to znači da za njegov nastanak je nužna izjava volje dva lica i one moraju biti saglasne, da se podudaraju i da obuhvataju bitne elemente ugovora, a svaki ugovor ima bitne i nebitne elemente, pa tako i ugovor o prodaji. Nije neophodno da postoji i saglasnost volja i na nebitne elemente, osim ako to ugovorne strane preciziraju....

Roba kao predmet obaveza prodavca

Ugovor o prodaji u našem pravu ima obligaciono – pravno dejstvo iz koga proističu prava i obaveze ugovarača. Osnovne obaveze su: obaveza prodavca da isporuči robu i obaveza kupca da plati ugovorenu cenu. A da bi ugovorni odnosi nastali, tj. da bi došlo do zaključenja ugovora potrebno je prvo da jedna stranka stavi ponudu drugoj o zasnivanju oblugaciono - pravnih odnosa određene sadržine, i to je prvi akt u formiranju ugovornog odnosa koji ima određeno pravno dejstvo. Kada jedna strana izjavi volju da želi zaključivanje ugovora i odredi svoje uslove o njegovim bitnim elementima, tada i započinje formiranje ugovora. Data izjava je pravna radnja – ponuda , i ona je obavezujuća, što znači da lice koje je dalo ponudu je obavezno da pri njoj i ostane, izuzev ako nije zadržalo pravo da od nje odustane. Takođe, lice kome je upućena ponuda daje odgovor u predviđenom roku: prihvata ili odbija ponudu. Ponuda može biti u usmenom ili pismenom obliku, što zavisi od više faktora: da li su stranke prisutne ili otsutne u momentu davanja ponude, i na nju se isto tako može i odgovoriti. Prihvatanje ponude je, ustvari, izjava volje lica kome je učinjena ponuda, da tu ponudu prihvata.
Formiranje ugovornog odnosa nastaje u momentu zaključivanja ugovora o prodaji i po pravilu ugovor počinje da proizvodi pravno dejstvo....