Udruženja i ustanove

Vrste pravnih lica:
1) po strukturi: udruženja i ustanove;
2) po cilju i vrsti: komercijalna i nekomercijalna;
3) po tipu svojine: jednosvojinska i mešovita.
 Udruženja
Udruženje je skup lica (članova) udruženih radi ostvarivanja zajedničkog cilja (politička stranka, verska zajednica, zadruga...). Udruženje deluje u interesu članova. Udruženje je organizacija čiji cilj, postojanje, uređenje i funkcionisanje opredeljuju sami članovi.
• Jednočlana i višečlana udruženja
Po broju članova udruženja su jednočlana (inokosna, unipersonalna) ili višečlana (kolegijalna, multipersonalna). Ne odlučuje se po broju učesnika, nego po broju članova. Učesnik je svako ko je u sastavu organizacije (organ, zaposleni, član), a član je samo onaj učesnik koji ima odgovarajući (članski) status, ko u odnosu sa organizacijom ima prava i obaveze određene vrste (pravo na udeo u dobiti, na učešće u upravljanju, u vođenju poslova, obavezu snošenja gubitka, odgovornost, obavezu uloga i dr.).
Udruženje je višečlano ako više učesnika ima status člana. Dovoljno je da udruženje ima bar dva člana, osim ako njegova priroda ili propis zahtevaju veći broj (npr. za zadrugu tri, za političku stranku sto). Maksimalan broj propisuje se samo izuzetno, neposredno (npr. doo može imati najviše trideset člonova) ili posredno (npr. ograničenim brojem deonica).
Jednočlano udruženje ima samo jednog člana, samo jednom učesniku pripadaju sva članska prava i obaveze.
Dok sve vrste udruženja mogu biti višečlana, jednočlana mogu biti samo ona kojima to dopušta njihova priroda i propis (npr. zadruga i komanditno društvo moraju biti višečlana, deoničko društvo i doo mogu biti i jednočlana).
Samo je određenim vrstama višečlanih udruženja dopušteno da prerastu u jednočlana, a da se time ne ugase, svako jednočlano uvek može postati višečlano.
• Lična i korporativna udruženja
Po intezitetu lične veze između članova i udruženja i između članova međusobno, udruženja su lična (personalna) ili korporativna (korporacije, nelična).
Lično udruženje karakteriše jaka lična veza između člana i udruženja i između članova međusobno. Član udruženja postaje se svojom voljom. Članovi saglasnim izjavama volje uređuju i menjaju organizaciju i međusobne odnose. Članovi su nezamenljivi, članstvo neprenosivo i nenasledivo. Izmena člana iziskuje saglasnost svih. Lične okolnosti (smrt člana, istupanje, isključenje, lišenje poslovne sposobnosti i sl.) mogu biti razlog prestanka udruženja. Svaki član učestvuje u odlučivanju, upravljanju i vođenju poslova. Za odluku je potrebna jednoglasnost. Samo član može biti ovlašćen da preduzima pravne poslove udruženja. Članovi odgovaraju svojom imovinom za obaveze udruženja. Ime člana sadrži se u imenu udruženja. Lična udruženja su npr.: društvo sa neograničenom solidarnom odgovornošću članova, komanditno društvo.
Korporativno udruženje odlikuje slaba lična veza udruženja i člana i članova međusobno. Članom udruženja nekad sepostaje i bez obzira na volju. Organizacija i međusobni odnosi članova uređuju se i menjaju aktom koji ne podrazumeva saglasnost svih (statutom). Članovi su izmenjivi, a članstvo prenosivo i nasledivo. Ne traži se pristanak svih za promenu člana. Lične okolnosi ne uzrokuju prestanak udruženja. Upravljati i voditi poslove udruženja mogu i lica koja nisu članovi. Odlučuje se većinom glasova. Uloga organa nije rezervisana samo za članove. Za obaveze udruženja isključivo ono odgovara svojom imovinom. Ime udruženja ne mora da sadrži ime člana. Korporacije su npr.: deonočko društvo, komanditno društvo na deonice, doo, zadruga, udruženje građana, politička stranka, sindikat, verska zajednica, opština.
 Ustanove
Ustanova je organizacija čiji cilj, uređenje i način funkcionisanja određuje osnivač, a u život sprovode učesnici (organi, zaposleni). Ustanova je skup dobara namenjenih ostvarivanju nekog cilja na korist drugih – destinatera (zadužbina, gradski muzej, nacionalna biblioteka, državna bolnica, fond za zapošljavanje...). Ustanova nema članave u svom sastavu. Učesnici ustanove ostvaruju cilj koji je odredio neko drugi – osnivač. Ustanova deluje u interesu korisnika. Ni osnivač ni učesnici ne mogu svojom voljom organizaciji promeniti cilj, delatnost i uređenje, niti je ukinuti, tako da ne odgovaraju svojom imovinom za obaveze ustanove. Uticaj osnivača na cilj, uređenje i funkcionisanje iscrpljuje se aktom o osnivanju, a potom on samo nadzire kako učesnici ostvaruju cilj ustanove. Pravna razdvojenost ustanove od osnivača i učesnika je izrazitija, tj. lična veza slaba ili je ni nema.
• Zadužbine
Zadužbina je organizacija čiju je imovinu osnivač nepovratno namenio da svojim prihodima dobročino ostvaruje neki društvenokoristan cilj. Ciljevi su ili mecenatski: pomaganje i unapređivanje obrazovanja, kulturnog, umetničkog, naučnog stvaralaštva i sl., ili humanitarni: zaštita siromašnih, starih, bolesnih, dece, socijalno ugroženih i sl. Zadužbina je uvek dobrotvorna ustanova (činidbe vrši korisnicima dobročino, bez naknade).
Korisnici su lica koja uživaju činidbe zadužbine. Po krugu korisnika, zadužbine su privatne ili javne.
Privatne zadužbine deluju u korist zatvorenog kruga lica, koja pripadaju nekoj instituciji (porodici, preduzeću, fakultetu).
Kod javnih zadužbina krug korisnika je otvoren. Nije dopušteno da se zadužbina osnuje u korist unapred individualno određenog ili određenih lica. Ni kod privatnih zadužbina lica nisu unapred individualizovana.
Promena cilja zadužbine, upotreba imovine za drugi cilj, kao i promena načina ostvarivanja cilja, dopušteni su jedino ako je ostvarenje izvorno zadatog cilja ili postalo nemoguće ili besmisleno.
Ostvarivanju cilja zadužbine služi pored osnivačke imovine i prihodi od imovine zadužbine (kamate, dividende, autorski honorari, dobijene zakupnine), prihodi stećeni po drugom osnovu (poklonima, legatima, naknadom štete, dobrotvornom akcijom) i prihodi ostvareni obavljanjem privredne delatnosti.
U načem pravu zadužbina se javlja u tri vida:
1) kao zadužbina u užem smislu;
2)fondacija;
3) fond.
Razlikuju se po osnivaču, osnivačkom aktu, osnivačkim sredstvima i upravljaču.
Zadužbinu u užem smislu osnivaju samo fizička lica (jedno ili više) testamentom, jednostranim pravnim poslom, ugovorom ili zajedničkim aktom o osnivanju, od sredstava u privatnoj svojini, a njome upravlja osnivač ili fizičko lice kome on to poveri.
Fondaciju osnivaju samo pravna lica (jedno ili više), svojim opštim aktom, od sredstava u društvenoj svojini, dok fizička lica mogu samo naknadno da pristupe već osnovanoj fondaciji kao suosnivači, a njome upravlja njen kolegijalni organ.
Fond osnivaju ili samo fizička ili samo pravna lica, ili fizička i pravna lica zjedno, a njime upravlja ili osnivač ili kolegijalni organ organizacije kojoj osnivač poveri fond na upravljanje.
Ostale ustanove su npr.: narodna banka, fondovi za zapošljavanje, stanovanje, socijalnu zaštitu, bolnice, biblioteke, muzeji i dr. Od zadužbina se razlikuju u tome: dok se zadužbine osnivaju da bi svojim činidbama nenaplatno pogodovale korisnicima, ove ustanove se formiraju od naplate određenih usluga od svojih korisnika (ulaznice, pretplate). Korisnik ovih ustanova može biti svako ko izjavi volju. Učesnici su putem predstavnika uključeni u organe upravljanja mnogih ustanova, a ne i zadužbina. Uticaj osnivača na promenu uređenja, funkcionisanje i ukidanje ostalih ustanova veći je nego kod zadužbina


lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski radovi , magistarski radovi, maturalni radovi, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad