U životu je kao na maskenbalu kada svi skinu maske, prestaje veselje

Данас је много неправде и дволичности међу људима. Милиони звезда сијају на небу, али ретко која од њих се издваја својим сјајем. Живимо у времену у којем олако схватамо и доживљавамо неке ствари. Ни људи нису оно што су некад били.
Ново време донело је нови живот, мишљења, правила. Лаж, неискреност су постали синоним већине за пробијање кроз живот. Мислиш да познајеш неког, а онда се окренеш и тај исти те лупи по главу. Освестиш се, али касно. Желим да жарко верујем да свако у себи садржи оно мало трунчице доброте и несебичности, која само чека прави тренутак да исплива на површину.
Ни ја нисам савршена, признајем. Човек сам од крви и меса, свесна својих врлина и мана. Али, ја стојим иза својих речи и поступака. Не гледам неког у очи и хладнокрвно га лажем и убеђујем шта је живот. Ја имам савест више од свега.
Излазим на позорницу живота и аплаудирам људима попут оног човека који је кришом украо производ из продавнице, оној шеснаестогодишњакињи која је запалила цигарету на журци и попила ко зна коју чашу алкохола, или оној девојци која лаже своју најбољу другарицу да би учинила све за њу, а овамо јој кришом отима дечка- Али, њима аплаудирам на храбрости да нешто тако раде без трунчице савести. Никада нису чули за речи: поштење, доброта, хуманост.
Људи често нису оно за шта се издају. Користе разне трикове, чак и газе преко људи да би дошли до свог циља. Руководе се добро познатом: ''Циљ оправдава средство''. Али, тако се не долази и не купује мир и срећа у животу. Желим да верујем да постоји добро у сваком човеку. Али, превише идеализујем ствари. Не могу да верујем да је све више оних који газе по људима, грабећи ка свом циљу. Умеју да те гледају у очи и издају се за твог најбољег пријатеља, а иза леђа праве од тебе будалу. Руководим се изреком да се добро добрим враћа, и да све што сејеш, увек пожањеш у животу. Ни њима неће бити лако.
Мислите да је људско зло далеко од нас. Погрешно! Оно је сасвим близу, пакост и осуда као деца зла не престају да вребају. Одлучила сам да свој кратак живот проведем играјући на страни добра. И зато се одричем зла. Не желим да будем као већина.
Пут до пакла поплочан је добрим намерама – каже Данте. А и до тамо треба стићи. Свако носи своју маску живота. Само бира хоће ли је скинути или носити до краја свог живота.
Ја сам одабрала свој пут. А да ли сте и Ви?