Gradovi Montreal, Vankuver i Toronto

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz geografije.

Канада (енгл. Kаnаdа, фр. Kаnаdа) је држава у Северној Америци која се налази северно и источно од Сједињених Америчких Држава. На западу Канаде се налази Тихи океан, на северу Северни ледени океан, а на истоку Атлантски океан. Канада је са површином од 9.984.670 км² друга по величини држава у свету, после Русије. Главни град Канаде је Отава, а највећи град је Торонто. Остали већи градови су Монтреал, Едмонтон, Калгари, Квебек, Ванкувер и Винипег. Број становника Канаде према процени из 2009. износи 33.774.000.

Територију данашње Канаде су, пре доласка Европљана, већ неколико хиљада година насељавала бројна домородачка племена. Почевши од краја 15. века, британске и француске експедиције су истражиле и населиле атлантску обалу Канаде. После Седмогодишњег рата, Француска је 1763. године, морала предати све своје колоније у Северној Америци Великој Британији. Године 1867. уједињењем три британске северноамеричке колоније у федерални доминион од четири покрајине основана је Канада. Овим је започело придруживање покрајина и територија и процес повећавања аутономије од Уједињеног Краљевства. Ова широка аутономија је проширена Вестминстерским статутом из 1931, а кулминирала је Канадским законом из 1982. којим су прекинуте све законске зависности од британског парламента.

Данас је Канда федерација која се састоји од десет покрајина и три територије. Према државном уређењу је парламентарна демократија и уставна монархија са краљицом Елизабетом ИИ као врховним сувереном. Двојезична је држава, где су осим на федералном нивоу, енглески и француски језик званични и у провинцији Њу Брансвик. Такође, економски је једна од најразвијенијих држава света, те је чланица бројних организација као што су Г8, НАТО, ОЕЦД, СТО, ОАД, АПЕЦ и УН.

Име Канада долази од ирокешке речи каната, што значи насеље. Године 1535. домородачко становништво на територији данашњег града Квебека је употребило ову реч да упути француског истраживача Жака Картијеа према насељу Стадакона. Картије је касније користио реч Канада не мислећи само на ово насеље, већ на читаву област којом је владао Донакона (старешина Стадаконе). До 1545. европске књиге и мапе су почеле да називају ову област Канада.

Од почетка 17. века, тај део Нове Француске који је лежао дуж реке Сен Лорен и северних обала Великих језера је назван Канада. Након Париског споразма из 1763. та област је подељена у две британске колоније, Доњу и Горњу Канаду, и та се подела одржала све до њиховог уједињења у провинцију Канада 1841. Након оснивања конфедерације 1867. име Канада је усвојено као име нове државе.

Канада заузима најсевернији део Северне Америке. Протеже се од Атлантског океана на истоку до Тихог океана на западу, а са севера је запљускује Северни ледени океан. Преко копна на југу се граничи само са Сједињеним Америчким Државама, а са територијално издвојеном америчком савезном државом Аљаском се граничи на североистоку. Граница између Канаде и САД представља најдужу небрањену границу на свету. Морску границу дели с Данском, тј. њеним поседом Гренландом. По укупној површини, Канада је друга највећа држава на свету после Русије и највећа на америчком континенту. Од 1925. Канада полаже право на део Арктика између 60° и 141° ЗГД, али ово њено право није опште прихваћено. Најсеверније насеље на у Канади и свету је база канадске војске Алерт на северном делу острва Елсмир, само 817 км од Северног пола. Канада има најдужу морску обалу на свету дугу 243.000 км.

Канада има 418 милиона хектара шума, тј. 41,9% укупне површине државе . Гледано од севера према југу биоми Канаде су: тундра и тајга у арктичком делу, широколисне и мешовите шуме умерених предела у источном делу земље, прерије у државама Алберта, Манитоба и Саскачеван и четинарске шуме умерених предела у Британској Колумбији.

Археолошка истраживања показују да су људи у северном Јукону живели још пре 26.500 година, а у јужном Онтарију од пре 9.500 година. Ти аутохтони народи су стигли у Северну Америку преко Беринговог мореуза између Аљаске и источног Сибира. И Индијанци (у Канади се користи термин Први народи) и Ескими (Инуити) су живели од лова и риболова. Сваки народи је био организован у одређеним регионима и имао своје културне посебности, које су све биле повезане са природом. И поред тога анимизам је била главна религија свих домородачких народа. Беотуци, народ који је некада живео на острву Њуфаундленд, били су први аутохтони народ који је ступио у контакт с Европљанима. Они су заслужни за израз Црвени Индијанци, који ће се накнадно односити на друге индијанске народе у Северној Америци. Због своје изолације од других аутохтоних народа, Ескими ће постати шире познати Европљанима крајем 19. и почетком 20. века, када су их француско-канадски истраживачи срели на далеком северу. Европљани су се први пут појавили када су Викинзи населили у Ланс о Медоузу око 1000. године. Након неуспеха те колоније није било покушаја истраживања Северне Америке све до 1497. када је Џон Кабот истраживао атлантску обалу Канаде за рачун Енглеске и Жака Картијеа 1534. за рачун Француске.