Maturski, seminarski i diplomski radovi iz geografije.
Пећка патријаршија – скупина цркава на домаку Пећи, крај реке Пећке Бистрице, а на улазу у Ругобску клисуру – један је од најзначајнијих споменика српске прошлости. У њој се вековима налазило седиште српских архиепископа и патријарха. Од свога постанка у XVIII века Патријаршија је окупљала учене теологе, врсне књижевнике и обдарене уметнике и сви су они у њој остављали сведочанство о свом прегеларству. Стога је она данас не само старо седиште Српске цркве, већ и место где се чува значајна уметничка заоставштина.
Тачно време оснивања матичне цркве у Печкој патријаршији није познато. Изгледа да је на месту где је сада Патријаршија још за живота Светог Саве основан метох манастира Жиче, тадашњег седишта Српске архиепископије. Зелећи да средиште Српске цркве буде на мање угроженом месту и ближе седишту државе, архиепископ Аксентије I је подигао на овом жичком метоху код Пећи цркву Светих Апостола. Убрзо, око 1250 године по нјеговом налогу она је била и живописана. Храм је нешто касније почео називати и Свети Спас, што је преузео као спомен на посвећење Жиче.
После дугих и исцрпних Аустро – турских ратова који су донели велике штетеПећкој патријаршији она је успела да се одупре и одоли зубу времена. После завршетка Првог светског рата у Пећкој патријаршији је после ујединјенја српске цркве, устоличен први патријарх обновљене Патријаршије, Димитрије 1924. године. Од тада се сви српски патријарси устоличују у Пећкој патријаршији. Током 1913. и 1932. године обављени су замасни конзерваторски радови под руководством арх. Ђурђа Бошковића који су Пећкој патријаршији делимично вратили првобитни изглед.
ЦРКВА СВЕТИХ АПОСТОЛА
Црква Светих Апостола најстарији је храм Пећке патријаршије. Градњу је изгледа замислио и започео још Свети Сава прки крају живота, јер на једно фресци, истина XIV века, означава као ктитор. Колики је удео Светог Саве није познато, али је његову замисао остварио Арсеније I, Савин наследник на архиеписком престолу. Има знакова да су Свети Апостоли подигнути на старијем култномместу, али ти трагови нису доволјно јасни. Како су уз цркву дограђене и друге, то се њен излед мењао, тако се првобитни изглед Светих Апостола не мозе поуздано реконструисати.
Олтарски и поткуполни простор са певницама свакако су најстарији делови Светих Апостола и они, изузев певница, нису претрпели презиђивања.
Пада у очи веома простран олтар: полукрузној, широкој апсиди придрузују се бочна олтарска одељења – проскомидија и ђакоником са мањим – наосом – почива на пандантифима (северним троугловима). Они преносе тежину куполе на вертикалне зидове.
Западни део цркве Светих Апостола није сачувао првобитни изглед. Он је јако издужен, што не одговара пропорцијамапотлуполног простора и олтара, па је био ван сумље продуживан, што је учињено најкасније до краја XVIII века. Са сигурношћу се може тврдити, узимајући у обзир сродне грађевине раског типа и отворе на зидовима, да су уз западни део Светих Апостола некада постојали параклиси – црквице.
У време градње двеју храмова уз Свете Апостоле у XIV веку, параклиси су били порушени и западни део главне Пецке цркве је добио садашњи изглед: то је простор правоугаоне основе, пресвођен полуоблицастим сводом, који по средини има један лук, који почива на два наспрамна пиластра – прислонјена стубца. Ова ојачавајућа конструкција накнадно подигнут крајем друге четвртине XIV века и дели ѕападни део хранма на двба травеја.
АРХИТЕКТУРА
Свети Апостоли су грађени готово искључиво од камена, доста немарно, јер је било предвиђено да се фасаде прекрију малтером. Првобитно малтерисани спољашњи зидови били су и зивописани различитом орнаменталном декорацијом. Нема трага скулптуралнним украсима са портала или прозора, на које се често налази на Српским црквама XIII века, што не значи да их није било.
Црква Св. Апостола, Смрт архиепископа Саве II
У јужни зид средишљег травеја, у Светим Апостолима налази се јдноствано клесан саркофаг у коме су некад почивали земни остаци ктитора – архиепископа Арсенија. Други саркофаг у југоѕападном делу чркве, скоро без икаквог украса, чувао је мошти Јоаникије II, првог Пећког патријаршије. Гроб архиепископа Саве II налази се између ова два саркофага, такође постављен уз јужни зид. Рађен пд црвеног мермера као надгробна плоча у облику саркофага, на ниском постаменту, прекривен је клесаним кртовима и флоралним орнаментима. Лепо осећање мере у распореду украса и завидна занатска вештина сведоче да је гробна плочадело искусног клесара.
Pretraga
Spisak članova
Kalendar
Pomoć
