Turisticki potencijali opstine Beocin

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz geografije.

Процес транзиција социо-економског и политичког система који још увек траје у нашој у земљи и отварање српске привреде према процесима глобализације и модернизације, донели су и позитивне, али у много већој мери негативне ефекте и њихов мултипликован негативни утицај, посебно у домену јачања просторне диференцијације нивоа економског развоја. Ови процеси су довели у многим недовољно развијеним општинама до осетног погоршања економске ситуације, на шта се надовезао, поред честе појаве потпуног прекида привредних активности и пораст незапослености. То се догодило добрим делом у општини Беочин, која за сада није осетила праве користи од транзиционих процеса, што јој намеће неопходност идентификовања и усвајања сопствене Стратегије развоја, која би постала програм, план, а затим акција.
Стратегија развоја општине Беочин треба да се базира управо на експлоатацији недовољно коришћених капацитета у пољопривреди, производњи здраве хране са погонима за прераду сировина, виноградарству, лову, риболову и туризму, уз боље коришћење природних лепота реке Дунав и националног парка Фрушка Гора.
Да би се реализовали планирани инвестициони планови и активирали постојећи природни и услови и извори, као и ресурси које је створио човек, веома важан и пресуђујући фактор је управо људски фактор, као основни ресурс и покретач сваке свесне активности. У комбинацији људског фактора са природним условима и изворима, и већ створеним добрима, у свакој средини је потребно одабрати најповољнију варијанту развоја.

Но, у сваком случају ако би се испоштовали одређени предуслови за реализацију инвестиционих активности у општини Беочин, постоје реални изгледи да би се та новчана средства на индиректан начин одразила и на значајно повећање личног животног стандарда локалног становништва и унапређење општих услова животне средине, у скоро свим њеним димензијама. Повећање реалних зарада запослених, односно профита предузетника, допринело би стварању нових навика код становништва и расту локалне тражње за квалитетнијим производима и услугама, те би се осим основних животних потреба створио простор и за издатке за угоститељске услуге и туристичка путовања, за лечење, за културне садржаје, за спортске и рекреативне активности и за штедњу.
Будући да се територија као систем налази у сталној еволуцији, не само под утицајем ендогених фактора и процеса развоја, већ и услед променљивих и тешко предвидљивих фактора окружења, у остваривању наведених тенденција будућег социо-економског развоја општине Беочин, треба предвидети и потребе за интервенцијама, у смислу евентуалног преусмеравања програма, пројеката и других активности.

ОПШТИНА БЕОЧИН

Општина Беочин се налази у централном делу АП Војводине, у северозападном делу Србије. Територијално припада северном делу Срема, док је административно део Јужно-бачког округа. Северном границом Општине протиче река Дунав која дели Општинску територију од територије града Новог Сада. Јужну страну Општине обухватају обронци планине Фрушке горе. Општина Беочин са северне стране једним делом граничи са општином Бачки Петровац, на североистоку са општином Нови Сад и на северозападу са општином Бачка Паланка. Са југоисточне стране је општина Ириг, док са југозападне стране Беочин граничи са општином Сремска Митровица. Нови Сад, који је административни центар АП Војводине, удаљен је од Беочина 17 километара.
Површина Општине је 186 км2 и једна је од најмањих општина у Јужно-Бачком округу. Укупан број становника по попису из 2002. године је 16.086, а укупан број домаћинстава 5.575. На километар квадратни долази 86 становника, што је испод просека за Републику Србију. Приметно је велика разлика у густини насељености појединих насеља, од 9 становника по км2 у Грабову до 230 колико износи број становника по км2 у самом месту Беочину. На подручју Општине има осам катастарских општина, десет регистрованих месних заједница и седам месних канцеларија. На територији Општине Беочин живи више од двадесет припадника разних народности: Срби, Словаци, Роми, Хрвати, Мађари, Црногорци и други.
У камено и метално доба су на територији данашњег Беочина постојала праисторијска насеља. У овом подручју се налазило насеље Јасита за време Римљана. Беочин се у Средњем веку спомиње као једно од утврђења саграђених ради отпора Турцима. У документу из 1702. године насеље се помиње као Белчин. Настанак данашњег Беочина се везује за 1839. годину када је изграђена фабрика цемента браће Оренштајн. Оснивачи и први становници овог насеља били су рудари и радници који су градили фабрику. Касније од те мале фабрике настаје Беочинска фабрика цемента – садашњи Лафарж БФЦ. Ова цементара је најстарија цементара на Балкану и међу најстаријим у Европи.
На подручју општине Беочин има 8 насељених места: Беочин, Раковац, Черевић, Баноштор, Сусек, Свилош, Грабово и Луг. Просечна величина насеља је 23,3 km². Територијално највеће катастарске општине су Сусек (3.940,7 ha), Беочин (3.505,6 ха) и Черевић (3.263,6 ha). Територијално најмање насељено место је Луг са површином од 996,5 ha. По броју становника, највећа насеља су Беочин (8.058), Черевић (2.826) и Раковац (1.989). Најмањи број становника има насеље Грабово само 138 становника. Беочин је једино градско насеље и преставља административни центар Општине. Општина је правоугаоног облика и простире се у правцу север-југ 7 до 10 километара, док је издужена у правцу исток - запад 27 километара. Једна од највећих предности Општине Беочин је близина града Новог Сада који је административни, индустриски и трговински центар АП Војводине.
Општина Беочин захвата северну падину Фрушке горе. Њену територију чине четири геоморфолошке целине: планинска подгорина, лесна зараван, поточне долине и алувијална раван Дунава.