Turisticke atraktivnosti Karasa

ГЕОРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Чортановци се налазе на јужним падинама Фрушке горе, у северозападном делу инђијске општине. Положај је одређен координатама 45 03 северне географске ширине и 20 03 источне географске дужине. (Давидовић, 1988.)
У погледу положаја може се рећи да Караш има повољан географски положај, и као део викенд насеља Чортановци, чини део североисточних падина Фрушке горе, у троуглу између катастарских општина Сремски Карловци-Чортановци, старог пута и железничке пруге Београд-Нови Сад, на површини од 6,67 км2. (Маћејка, 1987.) Са падина Караша отвара се леп поглед на Дунав, Сремске Карловце и Нови Сад.
Европска водена артерија Дунав, пролази неких 1,5 км од Чортановаца. (Давидовић, 1988.)
Асфалтним путем према југозападу, Чортановци су повезани са путем Нови Сад-Београд, код Банстола, који је од села удаљен 6,5 км. Са општинским центром Инђија, за Чортановце је погоднија железничка веза, свега 17 км, док је друмска, преко Банстола, 23км. (Давидовић, 1988.)
Чортановци са Новим Садом и Београдом (самим тим и Инђијом) имају осам односно девет полазака-одлазака возова. Друмским саобраћајем постоји пет аутобуских линија за Нови Сад и пет за Инђију, а за Београд немa директне везе.
Из села постоји и локални асфалтни пут до Дунава, односно железничке станице Чортановци-Дунав на којој сви поменути поласци-одласци возова стају. Од овог пута се одваја и пут који води до и кроз Караш, и није асфалтиран.
Са суседном Бешком, поред железничке везе, саобраћај се одвија и асфалтним путем, недавно саграђеним, дужине 3,5 км. Тако су Чортановци преко Бешке повезани и са ауто-путем, што је од великог значаја за власнике викенд кућа који долазе из Београда.

ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Геолошке прилике

Фрушка гора је састављена од стена различитог порекла. Највише су заступљене седиментне стене и кристаласти шкриљци, али има и вулканских творевина. Најмоћније творевине, које чине покривач у највећем делу Фрушке горе, јесу лес и хумусни слојеви. Они покривају централне делове планине који су састављени од кристаластих шкриљаца, затим морских и језерских седимената мезозојске и кенозојске старости.
Немогуће је издвојити, у геолошком погледу, тако малу целину ка што је Караш из тако релативно великог комплекса као што је Фрушка гора. Треба само нагласити да су стране Караша покривене лесом на коме се формирао хумусни слој.

Рељеф

Рељеф чортановачког хатара је разноврстан, у односу на остале хатаре инђијске општине. Рељефна ситуација најсличнија је рељефу Бешке и Крчедина. На овом простору се могу издвојити фрушкогорски предео и поточна долина као рељефне целине. (Давидовић, 1988.)
Фрушкогорски предео се налази у северном делу хатара и има правац приближно запад-исток. На западној страни се налази Краљев брег (245 м надморске висине), који Чортановце раздваја од Сремских Карловаца, као и суседни Караш (постоји карловачки и чортановачки део). Ка истоку, ближе Дунава је Чортановачка, а даље је Горња шума. (Давидовић, 1988.)
Караш је мала долина где је некада постојао истоимени поток, али га данас нема, и ова поточна долина има симетричне стране са равним дном.
Попречни профил Фрушке горе је асиметричан. Док је на јужној страни опадање висине поступно, дотле на северној ступњевито. Ово је последица

заједничког дејства раседања и рада језерских таласа. Најнижа степеница је и у Карашу. Њена надморска висина креће се од 180-245м. Ова неуједначеност у висини долази као последица деструктивног рада спољашњих сила на лако разоривом лесном покривачу. Фрушка гора је опкољена лесним наслагама са свих страна. У сектору између Сремских Карловаца и Чортановаца лесни појас је нешто шири него на северној страни, те се због тога јављају клижења лесних маса, односно микрорељефни облици – урвине.

Клима

Клима представља скуп временских појава, односно процеса у атмосфери, који карактеришу средње физичко стање атмосфере, било изнад неког већег или мањег предела, места, села, брда, пољопривредног засада и др. (Група аутора, 1973.)
Чортановци припадају умереном климатском појасу са четири годишња доба.
За приказ климатских прилика Чортановаца, Караша, користила сам обрађене податке метеоролошких осматрања за период 1951-1990. године, метеоролошке станице Гладнош.

КРИТЕРИЈУМИ И ТОКОВИ ИЗГРАДЊЕ ВИКЕНД НАСЕЉА КАРАШ

Готово на средокраћи Београда и Новог Сада, као контраст монотоној сремској равници, пружа се Фрушка гора, која је већ 60-их година XX века активирана. Даљи раст животног стандарда, уз све израженије последице урбанизације и индустријализације, стварао је код становништва наведених агломерација нове навике, али и потребе за дужи или краћи боравак у ненарушеној природној средини. Најпре су за изградњу кућа за одмор и рекреацију атрактивнији виши терени ове планине уз путеве (нпр. Банстол), да би се касније куповали плацеви на падинама према Дунаву. Како је највећа концентрација парцела са нешто виноградарских, а много више викенд кућа између насеља Чортановци и Сремски Карловци. (Маћејка, 1987.)
Према регионалном просторном плану општине Нови Сад из 1974. године у њеном саставу су експлоатациона зона Циглана са заштитним појасом (96 ха), заштитни пејсаж уз поток Табаниште (115 ха) и тзв. викенд подручје “Караш” (455 ха). То је велико викенд подручје, које се може поделити на четири локалитета: Краљев брег, Средњи Матеј, Горњи и Доњи Караш. Од укупне површине (247,73 ха) викенд подручја Караш највећи простор припада локалитетима Краљев брег (63,6%), Средњи Матеј (17,4%), затим Горњи Караш (13,1%), а најмањи Доњи Караш (5,9%). (Маћејка, 1987.)
Све до 1969. године садашње викенд подручје Караш представљало је тзв. виноградарску зону, па за подизање викенд кућа нису издаване грађевинске дозволе. Али то не значи да ту није били њихове “дивље градње” осим допуштене изградње “виноградарских кућица”. (Маћејка, 1987.)
Током 1974. године извршено је аерофотограметријско снимање овог неуравњеног терена, Скупштина општине Нови Сад донела је одлуку о изменама и допунама Одлуке о урбанистичком плану са посебном наменом, којом се подручје Караш проглашава викенд зоном, односно постаје викенд подручје Караш. На овај начин је правно санкционисано затечено стање викенд градње у овом простору. (Маћејка, 1987.)

У циљу заштите животне средине, на мало продуктивном земљишту дозвољена је изградња кућа за одмор и рекреацију, док су остале површине искључиво намењене пољопривредној производњи. (Маћејка, 1987.)