Tumori bubrega

Tumori bubrega čine 1%-3% svih malignoma. Od toga su kod odraslih 85% adenokarcinomi bubrega (hipernefromi), dok ostatak predstavljaju tumori prelaznog epitela (12%), Wilmsov tumor (najčesći kod dece) i različite vrste sarkoma (3%). Češći je kod muškaraca nego kod žena, u odnosu 2:1. Obično nastaje u doba između 50 i 70 godina, iako su opisani i kod mlađih osoba, pa i dece. Uzrok nastanka tumora bubrega je nepoznat, iako se razmatraju brojni hormonski, genetski i spoljnji činioci.
Pušenje predstavlja značajan riziko-faktor u njegovom nastanku. Takođe su gojaznost i pretrano uzimanje analgetika povezani sa većom učestalošću ove neoplazme. Incidenca je veća kod radnika u industriji kože i obuće, kao i osoba izloženih delovanju azbesta.

Tumor bubrežnih stanica maligna je neoplazma bubrega, podrijetla epitela bubrežnih tubula, a čini više od 90% svih malignih tumora bubrega u odraslih. 1 Uobičajeni histološki tipovi karcinoma bubrežnih stanica jesu svet lostanični, papilarni i kromofobni tip od čega je karcinom svetlih stanica daleko najčešći. Mikroskopski se spomenuti karcinom karakteristično sastoji od solidnih nakupina, acinarnih i alveolarnih struktura obloženih tumorskim stanicama svetle ili lagano eozinofilne citoplazme, jasnih staničnih granica, a između opisanih nakupina nalazi se mreža malih krvnih sudova tankog zida. Karcinom bubrežnih stanica najčešće metastazira hematogeno, putem šuplje vene, u pluća, iako često metastazira i limfom, a takođe je poznat po nastanku „kasnih“ metastaza, nakon 10 godina i više. Njegova prognoza određena je stadijum bolesti i gradusom tumora. U literaturi se poslednjih godina sve više opisuje posebna vrsta karcinoma bubrežnih stanica; leiomiomatozni karcinom bubrežnih stanica.

Uvod 3
1 Tumori bubrega 4
1.1 Klinička slika 4
1.2 Dijagnoza 5
1.3 Wilmsov tumor 6
1.4 Multipli mijelom 6
1.5 Obostrani karcinom bubrega 6
2 Lečenje 9
2.1 Operacija 9
2.2 Imunoterapija 9
2.3 Zračenje 10
Zaključak 11
Literatura 12