Magnezijum

Oko dvadesetak različitih minerala ulazi u sastav našeg organizma. Oni čine čak pet procenata naše celokupne težine. U organizmu se troše i obnavljaju. Gube se iz organizma stolicom, mokraćom, znojem i drugim izlučevinama, i to oko 30 grama na dan. To treba nadoknaditi. Nekad su stvari bile jednostavnije. Zemlja je imala u sebi mnogo minerala, ali je vremenom osiromašila zbog naše nebrige i lošeg postupanja.

Magnezijum ima veoma važnu ulogu u vezivanju kalcijuma za kosti i u opuštanju mišića. Takođe, on učestvuje u regulisanju srčanog ritma i snižavanju nivoa holesterola. Ovaj oligoelement reguliše rad creva, naročito kod onih koje muči opstipacija. Kod trudnica, on smanjuje opasnost od spontanog pobačaja i prevremenog porođaja.
Potrebe za magnezijumom se povećavaju u toku rasta, trudnoće ili dojenja. Kod mladih, nedostatak magnezijuma može izazvati nestabilnost karaktera i preteranu uznemirenost. Za sportiste on je stimulativno sredstvo koje se izlučuje znojem. Organizam starijih osoba ga teže apsorbuje.
U slučaju povećanog unosa alkohola, dijabetesa, dijareje, ali i uzimanja diuretika i nekih kontraceptivnih pilula (bogatih estrogenom), olakšava se njegovo izlučivanje putem urina.

Nedostatak magnezijuma povećava osetljivost na stres... Konačno, loša i neuravnotežena ishrana dovodi do nedostatka ovog oligoelementa.
Znaci upozorenja su obično generalna usporenost, grčevi i bolovi u mišićima, nesanica, glavobolja, vrtoglavice, velika emotivnost, nervoza, uznemirenost... Nedostatak magnezijuma je otežavajući faktor u slučaju degenerativnih oboljenja i kardiovaskularnih bolesti, kao što je ateroskleroza.

Preporučena dnevna doza je 6 mg po kilogramu telesne težine, ali nju treba povećati u periodu rasta, trudnoće i dojenja ili ako se intenzivno bavite nekom fizičkom aktivnošću. Tako bi žena od 50 kilograma morala dnevno da unosi 300 mg magnezijuma.
Uvrstite u svoju ishranu integralni hleb, kao i integralni pirinač koji sadrži pet puta više magnezijuma od belog. Koristite morsku so umesto rafinisane.
Jedite suvo povrće: sočivo, leblebije... kao i želeno povrće, boraniju, brokoli i spanać. Ne zaboravite bademe, orahe, lešnike, suve smokve i kajsije, avokado i luk.
Sto grama crne čokolade sa 70 odsto kakaa obezbeđuje 11 mg magnezijuma. Mleko u prahu je takođe dobar izvor magnezijuma.

1. Uvod ……………………………...1
2. Teorijski deo
2.1. Rasprostranjenost magnezijuma ……….2
2.2. Dobijanje magnezijuma ………………..3
2.3. Osobine magnezijuma ……………………4
2.4. Magnezijumova jedinjenja ……………..5
3. Zakljucak ………………………………………11
4. Literatura ……………………………………12