Tiranija i despotija

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
Autor1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,299
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Tiranija i despotija
Sadržaj

Uvod 3
Pojam tiranije 4
Vrste tiranina 5
Pojam despotije 6
Podela staroegipatske historije prema dinastijama 9
Zaključak 11
Literatura 12




Uvod


Tiranija je vladavina jednog političkog poretka za rad svog interresa, a despotija je samovoljna i vladavina jednog političkog poretka bez zakona.
Tiranija je despotska vladavina u državi ili društvu a jednako je moguća i u drugim oblicima zajednica, organizacija i udruženja. Ovakav oblik vladavine nije zasnovan na sistemu zakona ili pravde već na arbitrarnom ispoljavanju moći tiranina.
Pojam tiranin označava pojedinca koji ima apsolutnu vlast u državi ili organizaciji. Reč vodi poreklo od latinskog tyrannus odosno grčkog τύραννος. Tiranin primenjuje svoju vlast i moć putem nasilja. Despot i diktator su srodni pojmovi.
Despotija je jedinstvo vlasti u ličnosti (odsustvo pluralizma), apsolutna samovolja vladara, spojena božanska i svetovna vlast. Njen princip je strah,


Pojam tiranije


Tiranija kao politička kategorija i oblik vladavine su prvi put opisani kroz snažnu kritiku u radovima filozofa Platona.
U Staroj Grčkoj tiranin je bio onaj koji se proglašavao gospodarom jednom grada, preuzimajući svu vlast, i vojnu i civilnu. Inače, korijen reči "tiranin" vuče poreklo iz Male Azije i doslovno zači "gospodar". Već u IV stoljeću pojam se odnosi na vlast koja se ispoljava bez odobravanja građana.
Uzrok pojave tiranina i tiranije još se povezuje i sa čestim sukobima bogatih porodica u antičkoj Grčkoj koji su bili glavni povod za krize i dekadenciju kod grčkih aristokrata. Tiranije su donekle bile uspješne jer su njeni predstavnici znali iskoristiti društvena previranja i dio stanovništva nezadovoljnog, na primjer, raspodelom zemlje.
Uopšteno govoreći, iako se vlast u tiraniji izvršava samovoljom i nasiljem, pojedinac (koji će kasnije postati tiranin) može biti prvobitno biti izabran kao vladar na legitiman način, bilo putem demokratskih izbora ili po nasljednom pravu. Vlast u tiraniji se vrši isključivo u interesu vlastodršca i otpor prema takvoj vlasti se silom i često na brutalan način uništava. Sila i brutalnost su sredstva pomoću kojih je tiranija jedino moguća a istovremeno je i određuju kao takvu.
Kada govorimo o tiraniji u državi, antički filozofi Platon i Aristotel su je karakterisali kao "pokvaren oblik države".
Historijski izvori navode nekolicinu tirana koji su vladali delovima Starog sveta; u antičkoj Grčkoj i njenim kolonijama, Starom Rimu i drugde.
U proširenom smislu riječi može se reći da se u društveno-političkim sistemima poput robovlasništva i feudalizma vladalo i ratovalo ognjem i mačem i da su, u značajanom broju, tadašnje vođe bili tirani, despoti ili diktatori na više ili manje očigledan način.
I u historiji suvremenog doba često se javljaju ličnosti koje su vladale na sličan način. Pri opisivanju njihove vladavine u upotrebi je još i termin režim.
U prenesenom značenju pojam tiranija se može primeniti na bilo koji sistem ili oblik ljudskog udruživanja: "direktor škole je zaveo tiraniju", "majka se odnosila kao tiranin prema svojoj deci", "poglavica je poput tiranina sprovodio svoju samovolju u plemenu".

Tiranija nije sredstvo da se stvori nešto izvan ili posle nje. Ona svojim sprovođenjem već označava krajnji cilj do koga jedno despotsko društvo može da dopre. Tiranija kao sredstvo nužno uspostavlja tiraniju kao cilj. Tiranija kao privremeno sredstvo za postizavanje slobode, postaje trajan cilj društva.
*****
Tiranija se ne utemeljuje jedino srećnim susretom nečije žudnje za moć i pogodne prilike da se ona ugrabi, nego se uzrocima pridružuje i rašireno ubeđenje (ili uobraženje) da je neophodna, da je samo u njoj spasenje.
Za takvo ubeđenje (uobraženje) pogodno tle pruža svaka kriza, naročito ako joj se ne protivi jaka tradicija suprotnog smera. Pojačanje terora ide s krizom. Taj je teror po intenzitetu i razlozima sličan onom s kojim apsolutizam vladavinu počinje. Početni je utemeljuje. Završni ima za cilj da je odbrani. I zato nagoveštava njen kraj. (Ponekad, nažalost, ne uvek.
U “Duhu zakona” Montesquieu je strah i strepnju uzeo kao obeležje despotije. Dodaćemo im i neizvesnost, iz kojeg strah i strepnja dobijaju svoju zemaljsku hranu. Slobodu ne odlaže terror. Uvek je odlaže strah od terora.
Vladavina terora, da bi uopšte opstala, mora biti zasnovana na saradnji građana. Kako se ona dobrovoljno ne može obezbediti, vlast se služi silom (ucenom) ili mitom (povlasticama.
Primeran građanin jedne despotije nije onaj koji se savesno pridržava njenih i najbesmislenijih zakona i načela ponašanja, nego ko je od pomoći vlastima i njihovoj promociji. Pasivna lojalnost nije dovoljna. “Građanska ravnodušnost” je – još za jakobince bila – krivično delo. Zahteva se aktivna saradnja.
Vrste tiranina
Tiranija se održava koncentrično šireći impulse straha, od uplašenog vođe sve do nas, prestravljenih građana. Užasavajući se tiranije, mi i ne osećamo kako smo tiranima postali. A to je njen najviši trujumf i naš najdublji pad.

Iščežavanje socijalnih manira, građanske društvene uglađenosti, konvencija u ponašanju zapaža se i u tiranijama. Posle 1944. nije iz oslovljanja nestala samo “buržoaska” titular gospodina i gospođe. Zajedno s njom nestali su svi oblici javne učtivosti, pa i konvencionalne ljubaznosti, koja je, ma kako formalna, život činila ugodnijim.
U prosvećenom dobu glavna se bitka tiranija vodi protiv vlastitog naroda, pa tek potom protiv svih drugih neprijatelja.
Postoje dve vrste tiranina:
- prvi su došli na vlast bespravno, sa njima narod nije sklopio nikakav ugovor iprotiv njih
narod i svaki pojedinac može dići oružje.
- drugi su došli na vlast zakonitim putem i sa njima postoji ugovor, ali su ga oni u toku
vršenja vlasti prekršili. Protiv njih ne treba odmah dići oružje, nego ih treba pokušati vratiti
na pravi put, a ako to ne uspe, oni se mogu zbaciti. Kralj se može zbaciti i zbog povrede
interesa države i pojedinca (dostojanstvenika).
Strani vladari treba da pomognu narodni otpor protiv tiranina koji krši pravu veru (jer su i oni dužni da je brane) ili krši narodna prava. Cilj ovoga je opravdanje pomoći koju su franc. hugenoti dobijali od Engleske i Nemačke.
Katolički pisci u Francuskoj usvajaju slične teorije posle sukoba sa kraljem Henrijem III. Najtipičnije francusko katoličko delo je knjiga “O opravdanoj abdikciji Henrija III” kaluđera Bušea, koje nije originalno niti od velike vrednosti, jer uglavnom ponavlja ideje protestantskih pisaca i stare srednjovekovne ideje o prevlasti crkve nad državom


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
01:50 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Skoči na forum: