Strategijom preduzetničkog dzudoa

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Preduzetništvo je unutrašnje svojstvo otovrene ekonomije, a preduzeće njegov „prirodni“ organizacioni oblik. Preduzetništvo i preduzeće ne mogu biti uspešni bez menadžmenta, bez obzira ko je nosilac tih funkcija – vlasnik, preduzetnik, menadžer ili radnik u različitoj ili istoj osobi. Na našim prostorima otvorena ekonomija je bila desetinama godina ograničavana, a na taj način i preduzetništvo, pa i menadžment u savremenom poimanju tih kategorija. Tome treba dodati da svetsko iskustvo govori protiv mehaničkog prenošenja tuđih iskustava i rešenja koja su proizišla i razvijala se u sasvim drugim uslovima i ciljevima. Strategija oznacava poslovnu odluku kojom su se definisali osnovni nacini ostvarivanja ciljeva, nacin borbe za ostvarivanje ciljeva. Koju strategiju primeniti zavisi od uticaja velikog broja faktora pocev od preduzetnika i zaposlenih do uticaja javnosti. U praksi moguce je uociti vise strategija istovremeno, ali sa dominacijom jedne koja najvise odgovara datom okruzenju.

Preduzetništvo

Preduzetništvo je inovativan proces kreiranja i razvoja poslovnih poduhvata ili aktivnosti i stvaranja poslovnog uspeha u promenljivom okruženju. Preduzetništvo je originalan biznis koji nastaje pronalaženjem tržišnih potencujala i rešavanja problema prodaje na bolji nacin od do sada primenljivanih. Sva paznja mora biti usmerena ka potrošačima i njihovim zahtevima. Uspeh preduzetničkog projekta je u dobroj proceni tržišnih mogućnosti. Preduzeća koja razvijaju preduzetnički koncept poslovanja treba da prihvataju promene i napuštaju status quo poziciju koja stagnira preduzece i pravi zaostajanje za konkurencijom, treba da ohrabruje inovativne ideje poslovanja koje su kompatibilne sa potencijalima preduzeća i da prihvataju nivo rizika.

Uobičajeno je i da se u literaturi o preduzetništvu i menadžmentu kao osnovni razlozi koji opredeljuju nekoga da postane preduzetnik i osnuje sopstvenu firmu navode tri, od kojih je prvi želja da se bude svoj gazda. Preostala dva su želja za realizacijom sopstvenih ideja i ostvarivanje finansijske nagrade.

Prvi razlog se smatra najčešćim, pri čemu želju preduzetnika da budu svoje gazde ne treba shvatati kao dokaz da oni imaju poteškoće sa prisustvom i prihvatanjem autoriteta. Suprotno, mnogi od njih na taj način realizuju svoje dugotrajne želje i ambicije vezane za osnivanje sopstvenih firmi, ili razrešavaju problem frustracija skopčanih za rad na tradicionalnom radnom mestu.

Svakako da postoje i ljudi koji snažno žude za nezavisnošću i tu želju zadovoljavaju kroz osnivanje sopstvenog biznisa u kome su sopstvene gazde. Oni koji postaju preduzetnici iz isključivo tog razloga, nakon startovanja firme, neposrednu kontrolu nad njenim rastom ne ispuštaju iz sopstvenih ruku. Preduzetnici koji nemaju primarnu motivaciju ove vrste, ponašaju se drugačije. U tom smislu ilustrativan je primer Pjera Omidijara, Francuza iranskog porekla, školovanog u Americi, osnivača čuvene "eBay" kompanije za trgovinu preko interneta.

Omidijar, rođen 1967. godine u Parizu, bio je svestan da njegova menadžerska sposobnost nije adekvatna potencijalu "eBay" firme. Zbog toga je njeno vođenje predao u ruke Megu Vitmanu, sposobnom profesionalnom menadžeru.

Drugi važan pokretač za preduzetništvo proističe iz želje da se prati i realizuje sopstvena ideja. Neki ljudi nose prirodnu budnost. Kada prepoznaju ideju za uvođenje novih proizvoda ili usluga, oni istrajavaju na njenoj realizaciji.

Oni koji inoviraju u postojećim firmama (interni ili korporativni preduzetnici), to čine poštujući postojeće uspostavljene mehanizme da se ideje prihvate i realizuju. Međutim, uspostavljene firme često pokazuju otpor prema inovacijama. U takvim uslovima, zaposleni, nosioci ideja ostaju uskraćeni za mogućnost njihove realizacije, a time i za samoispunjenje. Strastveno posvećeni ideji, neki od njih biraju napuštanje firme i opredeljuju se za započinjanje sopstvenog biznisa, kao mogućnost za realizaciju sopstvenih ideja.

Sličan sled događaja otvaraju mogućnosti koje su na dohvat, ali izvan korporativnog miljea. Mnogi ljudi iz hobija ili u dokolici ili u svakodnevnoj rutini prepoznaju potrebu za određenim proizvodima i uslugama koji nisu prisutni na tržištu. Ukoliko je ideja dovoljno sposobna da podrži biznis, oni posvećuju ogromno vreme i energiju za prevođenje ideje u život kroz osnivanje sopstvene firme.

Konačno, ljudi započinju sopstveni biznis radi ostvarivanja nagrade koja je finansijske prirode. Ovaj motiv, međutim, tipično je sekundaran u odnosu na prva dva. Prosečan preduzetnik ne zarađuje više u odnosu na nekoga sa adekvatnom odgovornošću na tradicionalnom radnom mestu. Na primer, podaci iz 1997. godine pokazuju da je samo 13,1% vlasnika malih firmi u SAD zaradilo više od 50.000 USD za godinu dana.

Najpoznatiji preduzetnici, kao što su neki sa liste 400 najbogatijih ljudi u SAD (među njima u prvih deset je i Omidijar), zarađuju u svojim firmama stotine miliona dolara, ali oni tvrde da novac nije bio njihova primarna motivacija, pa ni mera njihovog uspeha. Neki od preduzetnika čak ukazuju na to da finansijska nagrada vezana za preduzetništvo može biti istovremeno i slatka i gorka ukoliko je skopčana sa gubitkom kontrole nad firmom.

Tako na primer Ričard Branson piše kako je posle prodaje firme "Virgin records" išao ulicom sa suzama i čekom od milijardu dolara u ruci. Osnovna vrednost njegovog poduhvata nije bio samo novac, već uzbuđenje stvaranja biznisa i posmatranje rasta i uspeha na osnovu početne ideje.

Osim ova tri ključna motiva za odabir preduzetničke karijere moguće je nabrojati i niz drugih, kao što su: kreiranje sopstvene sudbine, dosezanje punog ličnog potencijala, ostvarenje doprinosa društvu i dobijanje odgovarajućeg socijalnog priznanja, uživanje u poslu...

Pobrojane dobre strane preduzetništva koje predstavljaju pokretače preduzetnika samo su jedna i to primamljiva strana slike preduzetničkog poduhvata. Postoji i ona druga, koja se ogleda kroz neizvesnost prihoda, rizik gubitka uloženih sredstava, niži kvalitet života u periodu uspostavljanja firme, nošenje kompletne odgovornosti, visok nivo stresa.

Strategije u preduzetništvu

Strategija je skup aktivnosti za ostvarenje određenog cilja. U teoriji i praksi je moguće pronaći veliki broj strategija. Većina njih su razmatrane za velika preduzeća, posebno multinacionalne i transnacionalne kompanije. Međutim, posebno zanimljivu kategoriju strategija čine preduzetničke strategije.

Za preduzetnike je veoma važno da neguju strateški pristup upravljanja preduzećem. U tom smislu, potrebno je da poseduju proaktivno delovanje i konkurentsku agresivnost. Proaktivnost