Termopilska bitka

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz istorije.

Grčko-persijski ratovi ili Persijski ratovi predstavljaju seriju ratova od 499. godine p.n.e. do 449. godine p.n.e., između Persijskog carstva i gradova - polisa u Grčkoj. Rat se završio Kalijinim mirom, oko 449. godine p.n.e. Grčko-persijski ratovi trajali su pedeset godina, sa dužim ili kraćim predasima. Sukobi su počeli kada su Grci u Maloj Aziji pokušali da se oslobode persijske vlasti.
Persijanci u to vreme gospodarili su ogromnom prostranstvima - od reke Inda na istoku do Siriji, Fenikije i Egipta na zapadu. Pod njihovom vlašću bili su i mnogobrojni grčki gradovi na zapadnoj obali Male Azije
Uvod u ovaj sukob predstavlja Jonski ustanak, 500. godine p.n.e. do 494. godine p.n.e. Grci u Maloj Aziji, pod vlašću Persije, pobunili su se protiv persijske vlasti uz pomoć Atene i Eretrije. Kada je ustanak ugušen, 494. godine p.n.e., bilo je samo pitanje vremena kada će Perzija napasti slobodne gradove u Grčkoj. 492. godine p.n.e. persijski vojskovođa Mardonije je potčinio Traciju i prisilio Aleksandra Makedonskog da stane na stranu Persije. Međutim, persijska flota je teško stradala kod Atosa i Mardonije je morao odustati od pohoda u Grčku.
490. godine p.n.e., Darije I, persijski kralj, je saznao da Hipija, bivši atinski tiranin, još uvek ima veliku potporu u Atini. Velik deo stanovnika Atene je bio spreman se potčiniti persijskoj vlasti u zamenu za oprost zbog učestvovanja u Jonskom ustanku. Darije I je poslao velike snage da zauzmu Eretriju. Atinjani su pozvali u pomoć Spartu, a sami krenuli prema Eretriji. Eretrija je zauzeta nakon devet dana opsade. Ipak, Atijani su katastrofalno porazili Persijance u bitci kod Maratona, 490. godine p.n.e. Zatim je stigla i spartanska vojska, ali su Persijanci već pobegli sa brodovima.
480 p.n.e. Kserko I, koji je nasledio Darija I, je pripremio veliku ekspediciju za pohod na Grčku. Persijanci su diplomatijom osigurali predaju velikog dela srednje Grčke:Tesalija, Argos, Delfi i dr. Grci su zauzeli položaj kod Termopila, a mornarica kod rta Artemizij. Pomorska bitka kod Artemizija, 480. godine p.n.e., završila se bez strateškog rezultata uz velike gubitke sa obe strane.
U isto vreme u bitci kod Termopila, Persijanci su uspeli, usprkos velikim gubicima, proći strateški važan prolaz. Persijanci su sad kontrolirali Egejsko more, jug Grčke sve do Atike te su zauzeli napuštenu Atenu i spalili ju. Međutim, Grci su katastrofalno porazili Persijance u pomorskoj bitci kod Salamine, 480. godine p.n.e. Ova bitka znači prekretnicu u ratu. Do tog trenutka Persijanci su imali prevlast i na moru i na kopnu. Persijanci su tu izgubili većinu brodova. Kserko I se sa preostalim brodovima vratio u Aziju dok je Mardonije sa persijskom vojskom prezimio u Tesaliji. Idućeg proleća Mardonije je dva puta ponudio Atini separatni mir, ali je bio odbijen. Atijani su udružili snage sa Spartancima, koji su poslali vojno pojačanje. Grci su pobedili u bitci kod Plateje, 479. godine p.n.e., gde je poginuo i Mardonije. Istovremeno su Persijanci poraženi i u pomorskoj bici kod Mikale, 479. godine p.n.e. Ostatak persijske vojske na kopnu je nakon toga napustio Grčku. Time je persjski pohod na Grčku doživeo potpuni neuspeh.
Atinjani su postigli i dvostruku pobedu u pomorskoj bitci kod Salamine, 449. godine p.n.e., kod Kipra. Oko 449. godine p.n.e., ili 448. godine p.n.e., atinski izaslanik Kalija i persijski kralj Artakserko I dogovorili su Kalijin mir. To označava kraj Grčko-persijskih ratova. Kalijinim mirom Persija je priznala Grcima u Maloj Aziji pravo na samostalnost, a Persiji je vraćen Kipar. Persijskoj floti je zabranjen ulaz u Egejsko more
Grčko – persijske ratove, kao što se može videti obeležile su brojne bitke. Nesumnjivo najveći značaj ima Termopilska bitka koja će biti predmet ovog rada u nastavku.

Bitka kod Termopila

U antičko doba bilo je mnoštvo bitaka koje su imale presudan uticaj na razvitak mnogih naroda, ali nijedna nije ostavila toliko traga u antičkoj istoriji kao boj između Grka i Perzijanaca.
On se odigrao sredinom avgusta godine 480 p.n.e. pre Hrista u klancu Termopile u grčkoj pokrajini Lokridi, što se smestila između planinskog zemljišta i obala Lamijskog zaliva.
Grčki gradovi su često ratovali jedan protiv drugog, ali 480. godine prije nove ere su se ujedinili zbog napada persijskog cara Kserksa. Vojska od 300 hoplita ( pešadija sa oklopom ) iz Sparte tri dana je držala hiljade Persijanaca u klancu Termopili, prije nego što su bili pobijeni. Time je grčka flota dobila na vremenu, uspela da se sakupi kod moreuza Salamine i da razbije napad
Pobedom u Termopilskom klancu Persijanci su sebi otvorili put ka Heladi: znali su da Grci ne mogu da im se suprotstave - bili su brojniji i moćniji.
Ipak, pomisao na to da je kralj Leonida sa svega 300 Spartanaca i 100 Tespijaca uspeo dugo da odbija njihove napade nije ih ostavila ravnodušnim.
Iako su Persijanci dobili ovu bitku, ona je ipak najbolji primer Spartanskog vaspitanja, njihove hrabrosti i ponosa.
Celovita istina o boju u Termopilima nikada nije ustanovljena, no uprkos svemu, Leonidin otpor Persijancima ostao je nadahnut za sve borbe za slobodu sve do naših dana.
Bitka u Termpilskom klancu je jedna od najčuvenijih bitaka istorije.
To je prva zabeležena i najveličanstvenija u veoma kratkom spisku ovakvih bitaka kroz istoriju.
Termopilska bitka je danas sinonim za:
- junaštvo
- volju i rešenost da se brani svetinja po svaku cenu, bez obzira na posledice i jačinu neprijatelja
- koristi se kao primer u vojnim akademijama kako mala grupa dobro treniranih i dobro vođenih vojnika može da se brani protiv višestruko jačeg protivnika
- koristi kao primer i lekcija značaja povoljnog terena
- dobru strategiju
- dobru obučenost i disciplinu
- solidarnosti i svesti da se nekad mora žrtvovati sve da bi se kasnije uspelo.
Termopili su ostali pojam za herojski otpor u bezizlaznoj situaciji.
Takođe je pokazano da u ovakvim topografskim uslovima, na uskom bojištu, evropski način ratovanja, sa teško naoružanom pešadijom i uopšte vojskom, često zbijenom u falangu, odnosi prevagu nad azijskim načinom koji karakterišu lako naoružane i pokretljive jedinice, koje bi u nekoj ravnici sigurno bez problema satrle Grke.
Termopili su ostali pojam za herojski otpor u bezizlaznoj situaciji.
Za Termopilsku bitku se vezuju i brojne zanimljivosti.
Na mestu bitke postavljena je ploča u kojoj je urezan epitaf Simonida sa Keja koji je bio savremenik bitke, a koji pominje i Herodot u svojoj istoriji:
Ὦ ξεῖν’, ἀγγέλλειν Λακεδαιμονίοις ὅτι τῇδε κείμεθα, τοῖς κείνων ῥήμασι πειθόμενοι.
Ovo u prevodu sa grčkog znači: "Stranče, javi Lakedemonjanima da ovde ležimo njihovim se zakonima pokoravajući. "