odlucivanje i haos - uvod u informacione sisteme - diplomski

Узроци појављивања проблема

Организација , a такође и појединац , своје основне циљеве , као што су опстанак , олакшање опстанка и развој, дефинишу према брзини будућег развоја . Брзина развоја зависи и од погодности редоследа догађаја без активног учествовања . Можемо рећи да постоје две врсте будућих догађаја , и то : низ догађаја које би желело предузеће , односно појединац и нормалан , природни ток догађаја без активног учествовања система . Између ова два низа догађаја предузеће поставља циљеве свог пословања .
Да би уцпешно поставили циљеве морамо да сагледамо све будуће догађаје у њиховим реалним димензијама . Настанком разлике између природног тока догађаја и жељених токова јавља се тешкоћа , која се може назвати појавом проблема . Сваки несклад између жеља , са једне , и могућности са друге стране , доводи до стања које се назива проблем . За савладавање насталих тешкоћа , односно проблема потребно је предузети одређену акцију , јер решење проблема се неће десити без предузимања одређене акције . Да бисмо изабрали адекватну акцију за решење проблема, потребно је да одредимо димензије проблема .
Под димензијама проблема подразумевамо напор који је потребно уложити за његово решење . Сваки проблем има своје реалне и нереалне димензије . Решење проблема захтева деловање на његове реалне димензије које требамо бити свесни већ у фази избора проблема који решавамо , када морамо одлучити који проблем можемо решити расположивим средствима у расположивом времену .
Решавати теже проблеме најчешће значи решавати симптоме проблема , a то нас доводи у разне кризне ситуације , односно у живот у вртлогу проблема .

U postupku određovanja položaja cilja u sklopu sistema ciljeva i odabiranju ciljeva, neprocenjiva je pomoć matematičkih metoda zasnovanih na matričnom računu. Teškoća na putu njihove veće efikasnosti je činjenica da je stvarnost kontinuelna. Organizacija ne treba često da preispituje ciljeve za koje je počeo postupak rešavanja problema ili na osnovu kojih su preduzete akcije za ostvarivanje rezultata.
Druga teškoća je nemogućnost preciznog kvantitativnog izražavanja ciljeva i mogućnosti. Nivo naših želja - ciljeva ima tendenciju da se prilagodi postignutom stepenu naše efikasnosti. Ukoliko se ciljevi spuste ispod novoa dostignute efikasnosti, dolazi do samozadovoljenja i zastarevanja koncepcije funkcionisanja, jer nema potrebnog nivoa denivelisanja sistema. Vreme niveliše mogućnosti i želje i stavlja ih u realne okvire, i na taj način smanjuje konflikt u organizaciji. Moramo shvatiti da vreme daje pravu dimenziju problemu. Zato možemo reći da u odsustvu kriterijuma varemena, nema konflikta između želja i mogućnosti. U odsustvu vremena, kao mogućnosti sve je moguće.

Neophodno je dakle, usaglašavanje želje i mogućnosti. Želje se povećavaju ili smanjuju izborom. Mogućnosti se povećavaju ili smanjuju stepenom organizovanosti. Akcija koje vode postizanju cilja obično ima više. Na organizaciji je da odabere najpovoljniji njihov redosled. Međutim, i svaka pojedinačna akcija je lakša ukoliko je prethodno biržljivije isplanirana. Pronalaženje i izbor budućih akcija čije izvršavanje treba da dovede do postizanja cilja, predstavlja predmet planiranja kao treće grupe ljudskih aktivnosti koje se intenzivno bave budućnošću.
Sloboda nas na muke stavlja i pruža šansu da biramo a ko bira taj nema mira. Osnovna preporuka u izboru naše delatnosti u određenom periodu je da se trudimo: a) da dobro obavljamo manji broj zadataka, b) da se zanimamo za nove ideje i tehnike, c) da pravilno shvatamo vreme, rokove i koordinaciju, d) da izbegavamo područja sa sumnjivim ishodom, e) da razlikujemo glavno od sporednog, f) da osećamo nezadovoljstvo u slučaju loših rezultata, g) da biramo poslove u kojima uživamo pri radu, h) da razvijamo dragoročno sagledavanje budućnosti.
Izbor ciljeva i problema ne vrši se u prodavnicama samoizbora, oni nas zatrpavaju svakog dana gde god se mi nalazili. Stižu nam problemi u nevremena kada ima swe najmanje nadamo. Tada moramo da radimo i da ih raspoređujemo.

Kada smo napravili ove lepe planove onda nam treba snaga da ih realizujemo. Snaga ponekad malaksava, zato nam treba istrajnost. A, novi problemi stalno stižu pa nam je neophodna upornost da ne prekinemo rešavanje započetih problema. Ali, ako smo odabrali pogrešne ciljeve i uzeli pogrešne probleme u razmatranje nije na odmet ponekad i odustati od njih i prekinuti dalje proces na njima.