Strana ulaganja u hotelijerstvu

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



U poređenju sa drugim zemljama u tranziciji Srbija ima dugu tradiciju stranih ulaganja, pre svega u formi zajedničkih ulaganja koja su prvi put omogućena zakonom iz 1967. godine. Početkom devedesetih godina zabeleženo je i nekoliko primera stranih direktnih ulaganja (SDI) većeg obima od kojih je bila najveća kupovina 75% kapitala najveće farmaceutske kompanije Galenika (1990). Drastične sankcije UN i ratovi u okruženju zaustavile su i reforme i značajnije strane investicije.

Tek posle demokratskih promena u 2000. i prestanka sankcija i normalizacije odnosa sa svetom, stvoreni su povoljniji institucionalni i drugi preduslovi za inostrane investicije. Tu godinu (2000) mnogi smatraju i početkom stvarne tranzicije u Srbiji. Odmah posle demokratskih promena u velikoj meri su liberalizovane cene i spoljnotrgovinski i devizni režim. Otvorene su i nove mogućnosti za investiranje, jer je pored novih neposrednih stranih ulaganja (tzv. greenfield investicija) stranim licima omogućena kupovina domaćih preduzeća i domaćih banaka pod istim uslovima kao i domaćim licima. To je omogućeno propisima o privatizaciji preduzeća i banaka, razvojem tržišta kapitala i liberalnim zakonom o stranim ulaganjima koji je donet 2002. godine. U periodu 2001-2005. SDI u Srbiji su dostigle nivo od oko 4,5 milijarde dolara. Najveći deo ovog iznosa investiran je u procesu privatizacije preduzeća iz profitabilnih delatnosti (cementare, industrija duvana, pivare, grupacije prehrambene industrije) ili u kupovinu i/ili osnivanje banaka. Udeo novih SDI (greenfield investicija) je mali i one se uglavnom odnose na trgovinu i nekretnine.

Strani investitori koji su u Srbiju došli na početku tranzicije ostvarili su visoke prinose, često zbog slabe konkurencije u mnogim delatnostima ili pak (u slučaju banaka) zbog izuzetno visokih aktivnih kamatnih stopa. To je naročito bio slučaj sa investiranjem u banke i hartije od vrednosti - obveznice devizne štednje i akcije boljih preduzeća i banaka na Beogradskoj berzi. Period međunarodne izolacije 1991-2000, učinio je da su mnogi industrijski sektori zastareli i nekonkurentni. Mnogi obučeni i kvalifikovanih radnici, a posebno visokoobrazovani stručnjaci napustili su zemlju. Bez obzira na značajan napredak postignut u proteklih pet godina, postoje strukturna i institucionalna ograničenja i slabosti: ograničenja i monopoli u oblasti građevinskog zemljišta, sporost reformi u javnom sektoru, i u administrativno-sudskim strukturama, nedosledna primena propisa i korupcija. Najzad, uspostavljanje savremenog i podsticajnog regulatornog okruženja za SDI nije moguće bez privatizacije velikih javnih preduzeća i uklanjanja monopola. Javni sektor i monopoli su izvor korupcije i institucionalizovan oblik preraspodele bogatstva....

Sadržaj:

UVOD 4
1.1 Dalji razvoj hotelijerstva u Srbiji i uticaj SDI 6
1.1.1 Strane direktne investicije 6
1.1.2 SDI i domaći sadržaj proizvodnje 7
1.1.3 SDI i privatizacija 8
1.1.4 Međunarodni monetarni fond 11
1.2 Pravni okvir za strana ulaganja 13
1.2.1 Međunarodni multilateralni sporazumi 13
1.2.2 Regionalni međunarodni sporazumi 13
1.2.3 Bilateralni sporazumi o podsticanju i zaštiti ulaganja 13
1.2.4 Rezolucije organa i međunarodnih organizacija 14
1.2.5 Pokušaji stvaranja međunarodne regulative u oblasti stranih ulagnja 14
1.2.6 Bilateralni sporazumi kao osnov za strana ulaganja 15
1.2.7 Bilateralni sporazumi o podsticanju i zaštiti ulaganja Republike Srbije 15
1.2.8 Kapitalni poslovi sa inostranstvom 17
1.2.9 Direktne investicije 18
1.2.10 Principi stranih ulaganja - investicija u Srbiji 18
1.2.11 Oblasti delatnosti u kojima strani ulagač može ulagati svoja sredstva 20
1.2.12 Ko se tretira stranim ulagačem 20
1.2.13 Šta sve može biti ulog stranog ulagača 20
1.2.14 Prava stranog ulagača garantovana zakonom 20
1.2.15 Obaveze stranog ulagača 21
1.2.16 Tretman stranog u odnosu na domaćeg ulagača 21
1.2.17 Oblasti u kojima strani ulagač može uložiti sredstva 21
1.2.18 Eliminisanje barijera za razvoj stranih ulaganja 21
1.3 Utvrđivanje prioriteta u investicionom procesu 25
1.3.1 Faza pažnje i privlačenja 25
1.3.2 Strategija privlačenja stranih investitora 25
1.3.3 Prednosti Srbije za strana ulaganja 27
1.3.4 Definisanje country-riska 27
1.3.5 Najznačajnije institucije za procenu rizika zemlje 28
1.3.6 Metodologija “euromoney-a" 28
1.3.7 Metodologija "Beri-indeksa" 30
1.3.8 Metodologije “Moody’s” i “Standard & poor’s” 31
1.3.9 Institutional investor 33
1.3.10 Procena političkog rizika zemlje za ulaganje 33
1.3.11 Procena trgovačkog rizika zemlje u kojoj se ulaže 34
1.3.12 Kategorije premija za osiguranje direktnih investicija u inostranstvu 35
1.3.13 Procena ratnog rizika 35
1.3.14 Procena rizika ekspropriacije i vladinih akcija 35
1.3.15 Kapacitet pokrića po zemlji 35
1.3.16 Posebni uslovi pokrića 35
1.3.17 Indikatori veličine tržišta 36
1.3.18 Rizik ulaganja u našu zemlju sa primerom iz prakse 37
1.3.19 Devizne rezerve i stopa zaposlenosti 38
1.3.20 Kreditni rejting Srbije prema proceni S&P 39
1.4 Najvažnije aktivnosti u turizmu i hotelijerstvu Srbije 40
1.4.1 Novi Zakon o turizmu 40
1.4.2 Najveći projekat UN posvećen razvoju turizma i hotelijerstva u Srbiji 40
1.4.3 Nacionalni investicioni plan za razvoj turizma i hotelijerstva 41
1.4.4 Primeri stranih investicija u hotelijerstvu Srbije - Kobilja glava 42
1.4.5 Etnoselo Uvac – primer strane investicije 44
1.4.6 Strane investicije u hotelijerstvu na Zlatiboru 45
ZAKLJUČAK 49
LITERATURA 51