Teorije novca

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



Na različite načine možemo pristupiti temi novca. Fenomen novca možemo istraživati sa ekonomskog, antropološkog ili kulturološkog aspekta.
Prvu upotrebu novca istorija beleži od 1200 god. p.n.e u Kini. Kao novac u opticaju su bile školjke izvađene iz Tihog i Indijskog okeana. Školjku, kao novčanu jedinicu, upotrebljavala su mnoga društva u istoriji. Čak i neka u Africi. Školjka se, kao novac vremenski najduže održala u upotrebi i njena upotreba je bila najrasprostranjenija. Novac možemo posmatrati kao robu među ostalim robama na tržištu. Školjke su dobar primer za to pošto još nisu apstrahovana vrednost i kao roba imaju konkretnu prometnu i upotrebnu vrednost.
Novac je sve ono što je opšteprihvaćeno kao sredstvo plaćanja za robu i usluge i za otplatu dugova. Novac ima tri osnovne funkcije: kao sredstvo razmene, kao jedinica za računanje i kao skladište vrednosti. Novac kao sredstvo razmene izbegava različito vrednovanje robe kod trampe, pa time olakšava razmenu, smanjuje transakcione troškove i podstiče specijalizaciju. Novac kao jedinica za računanje smanjuje broj cena potrebnih u ekonomiji, pa time i transakcione troškove. Novac kao skladiše vrednosti puža jednu alternativu, koja je bolja od čuvanja nekih roba koje tokom vremena gube vrednost (namirnice itd), mada i sam novac može, u vreme inflacije, da gubi vrednost.
Sistem plaćanja se menjao tokom vremena. U starim vremenima koristili su se plemeniti metali (zlato, srebro). U novije vreme zamenio ih je papirni novac, čime su izbegnuti troškovi transporta metala. Tokom XX veka čekovi su delimično potisli gotov novac. U najnovije vreme razvija se elektronski način plaćanja, gde računari još više potiskuju papirni novac, što još više smanjuje transakcione troškove i povećava efikasnost poslovanja.
Država odavno uređuje novčane stvari, ponekad na dobro, ponekad na zlo. Stoga je monetarna ekonomija jedna od centralnih oblasti ekonomske nauke, čije su osnovne teme novčana masa i kamatne stope. Utičući na ove veličine, državna centralna banka presudno ili bitno utiče na inflaciju i ekonomsku aktivnost.
Notafilija ja nauka o papirnom novcu, a kolekcionar papirnog novca se naziva “notafilista”. Reč notafilija je nastala 1969. godine od latinske reči “nota” (banknota) i grčke reči “philios” (voleti). Notafilija se još uvek svrstava kao grana numizmatike i kolekcionarstvo papirnog novca nije popularno kao na primer, sakupljanje kovanog novca ili poštanskih markica.
1961. godine je osnovano Međunarodno udruženje (THE INTERNATIONAL BANKNOTE SOCIETY (IBNS)) koji broji na hiljade članova širom sveta...