Tehnologije razvoja Web aplikacija

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Zahtev za prenos podataka između dva udaljena računara javio se još šezdesetih godina. 1969. godine Agencija za napredne projekte Ministarstva odbrane SAD zajedno sa poznatim američkim univerzitetima je pokrenula projekat protokola za međusobno povezivanje računarskih sistema. Protokol koji je tada razvijen nosi oznaku TCP/IP i uz razvijanje novih verzija, koristi se i danas. Prva mreža koja je koristila ovaj protokol zvala se Arpanet. Univerziteti u SAD su 1986. godine formirali svoju mrežu NSF koja je prerasla u okosnicu međuračunarskog saobraćaja. Početkom devedesetih godina na bazi istog protokola nastaju i prve komercijalne mreže. Sve komercijalne mreže koje rade na bazi TCP/IP protokola su se saglasile da se međusobno poveži i tada nastaje Internet ''mreža svih mreža'' kakav danas poznajemo.

Računar Leonarda Klajnroka na UCLA univerzitetu bio je prvi čvor Interneta. Tehnologija komutiranja paketa koju je izumeo 1961. god. postala je okosnica Interneta.

Internet je veoma složen sistem koji se sastoji iz mnoštva aplikacija (servisa) i protokola (Protokol definiše format i redosled poruka koje se razmenjuju između dva ili više komunicirajućih entiteta, kao i akcija koje se preduzimaju nakon slanja i prijema poruke ili nekog drugog događaja), raznih tipova krajnjih sistema i veza između njih, zatim rutera i različitih tipova medijuma koji se koriste kao linkovi (veze) između krajnjih sistema. Kako bismo lakše shvatili mrežnu arhitekturu Interneta pribegavamo prikazivanju Interneta kroz slojevitu strukturi, tj. kroz petoslojni referentni model. Po ovom modelu Internet se sastoji iz pet slojeva i to su: fizički sloj, sloj veze podataka, mređni sloj, transportni sloj i aplikacijski sloj.

Uprošćeno gledano, Internet se sastoji od velikog broja mreža koje izvršavaju protokol poznat kao TCP/IP. Ovaj protokol je verovatno najčešće implementirani protokol u svetu - on se izvršava na skoro svim računarskim konfiguracijama. Preciznije posmatrano, kada govorimo o TCP/IP protokolu podrazumevamo da se govori o skupu (familiji) protokola koje se izvršavaju na određenom sloju.

U aplikacijskom sloju se nalaze mrežne aplikacije (servisi) i njihovi protokoli. Ovaj sloj ima mnogo različitih protokola, a najpoznatiji su: HTTP protokol (podrška za zahtevanje i transfer veb strana), SMTP (podrška za transfer elektronske pošte), FTP (podrška transfera podataka između dva krajnja sistema), TELNET (servis koji omogućuje pristup i rad na udaljenom računaru), DNS (sistem imena domena), SNMP (protokol za upravljanje koji je dizajniran da bi se osiguralo ispravno funkcionisanje mrežnih protokola i uređaja), voice over IP (telefonski razgovori putem Interneta).

Transportni sloj obezbeđuje usluge transporta poruka aplikacijskog sloja između klijentske i serverske aplikacije. Na Internetu postoje dva transportna protokola TCP i UDP i oba transportuju poruke aplikacijskog sloja. TCP protokol svojim aplikacijama pruža uslugu sa konekcijom i garantovanu isporuku poruka aplikacijskog sloja do odredišta i kontrolu toka (usaglašavanje brzina pošiljaoca i primaoca). Pored toga protokol TCP obezbeđuje i mehanizme za kontrolu zagušenja tako što izvor smanjuje brzinu prenosa u periodima zagušenja mreže. Nasuprot TCP protokolu, UDP je protokol koji obezbeđuje uslugu bez konekcije (zbog ovoga je zgodan za aplikacije koje prenose veliku količinu podataka u realnom vremenu - multimedija i sl.).

Mrežni sloj obezbeđuje rutiranje paketa mrežnog sloja od jednog računara do drugog. Mrežni sloj Interneta ima dve osnovne komponente. Prva je IP protokol koji definiše polja u datagramu (paketu mrežnog sloja), kai i način reagovanja krajnjih sistema i rutera na sadržaj ovih polja. Druga bitna komponenta mrežnog sloja su protokoli za rutiranje koji određuju rute kojima se datagrami kreću od izvora do odredišta (na Internetu postoji mnogo ovih protokola). Bez obzira što ovaj sloj pored IP protokola sadrži i brojne druge protokole, značaj IP protokola je tolika da se ovaj sloj često naziva i IP sloj.

Mrežni sloj rutira datagram (paket podataka mrežnog sloja) kroz seriju komutatora paketa (rutera) koji se nalaze između izvora i odredišta. Da bi mogao da radi ovo, mrežni sloj se oslanja na uslugu sloja veze podataka, tj. na svakom čvoru mrežni sloja predaje datagram naniže sloju veze podataka koji treba da ga isporuči sledećem čvoru na putanji (ruti). Na tom sledećem čvoru sloj veze podataka predaje datagram naviše mrežnom sloju. Najpoznatiji protokoli ovog sloja su Ethernet i PPP.

Zadatak fizičkog sloja jeste prenošenje pojedinačnih bitova paketa podataka između susednih čvorova. Protokoli ovog sloja zavise od sloja veze podataka ali i od samog prenosnog medijuma linka (UTP kablovi, optički kablovi...). Iz ovog kratkog prikaza možemo da zaključimo šta je to Internet i kako on funkcioniše. Međutim, za prosečnog korisnika Interneta stvari kao što su protokoli i internet slojevi nisu od velikog značaja - većinu korisnika Interneta ne zanima način na koji Internet funkcioniše već usluge i servisi koje im on pruža.

Sadržaj :
1 UVOD 3
1.1 HTTP protokol 5
1.1.1 Statički i dinamički Web 5
1.2 CGI 5
1.3 ISAPI 6
1.4 Skript jezici 7
1.4.1 JavaScript 7
1.4.2 Perl 7
1.4.3 Python 7
1.5 Open Source softver 8
1.5.1 Baze podataka 8
1.5.2 MySQL 9
1.5.3 Aplikacioni server (srednji sloj) 10
1.6 PHP 10
1.7 ASP 12
1.7.1 Java Server Pages (JSP) 13
1.8 Microsoft NET Framework 14
1.9 ASP.NET 15
1.9.1 Ključni ciljevi koji se postižu uvođenjem ASP.NET-a: 15
1.10 HTTP serverski softver 16
1.10.1 Apache 16
1.11 SEO (Search Engine Optimization) 17
1.11.1 Adresa sajta (URL - Uniform Resource Locator) 18
1.11.2 Imena direktorijuma i fajlova 18
1.11.3 Meta elementi (oznake) 18
1.11.4 Alternativni tekstovi (Alt tags) slika i grafika 20
1.11.5 Linkovanje strana unutar sajta 20
1.11.6 Linkovi sa drugih sajtova 21
1.11.7 Saobraćaj na sajtu 21
2 ZAKLJUČAK 22
3 LITERATURA 23