Tečni naftni gas

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


TEČNI NAFTNI GAS

Tečni naftni gas (TNG), u svetu poznatiji po akronimu LPG (Liquiefied Petrol Gas), predstavlja mešavinu nižih zasićenih ugljovodonika - propana (C3H8) i butana (C4H10), koja je uskladištena na povišenom pritisku, tako da se obe, pri normalnim uslovima gasovite komponente, nalaze u tečnom stanju (već pri pritiscima od 2-8 bara). Pored propana i butana, u smeši se, u malim količinama, nalaze i neke druge gorive komponente (propilen C3H6, butilen C4H8 i dr.), čiji je sadržaj regulisan odgovarajućim standardom. Tečni naftni gas je prvi put proizveden 1910. godine, a u komercijalnu upotrebu ulazi 1912. godine.

TNG se u svakodnevnom govoru pominje kao propan-butan ili butan, a u nekim zemljama se naziva samo propan. Kada je namenjen za korišcenje u domaćinstvu, naziva se prosto gas ili plin, a kada se koristi kao pogonsko gorivo za automobile upotrebljava se naziv autogas. TNG se dobija na dva načina. Iz prirodnog gasa, u postupcima frakcionisanja sirovog prirodnog gasa, tokom kojih se izdvajaju etan, propan, butan i ostali gasovi. Ovaj postupak se sprovodi u specijalnim postrojenjima za "degazolinažu", u blizini nalazišta prirodnog gasa. Drugi način dobijanja TNG je tokom postupaka primarne i sekundarne prerade nafte...


OSOBINE

Fizičke osobine

TNG je gas teži od vazduha, tako da se pri eventualnom curenju iz rezervoara taloži u blizini tla. Ako postoji strujanje vazduha, gas će teći po tlu i nagomilavaće se u udubljenjima tako da može doći do upaljenja i mnogo dalje od mesta curenja. O ovome posebno treba voditi računa pri smeštanju rezervoara u slučaju primene TNG-a u domaćinstvu. U tečnom stanju TNG je upola lakši od vode. TNG je bezbojan, i kao gas i kao tečnost, nema miris, tako da mu se iz bezbednosnih razloga dodaje jaka aromatična supstanca (etil-merkaptan ili dimetil-sulfid), koja svojim oštrim i neprijatnim mirisom (miris sličan kuvanom kupusu ili pokvarenim jajima) upozorava na curenje gasa iz rezervoara. Već pri koncentracijama TNG u vazduhu od 0.4% intenzivno se oseća miris dodate supstance. TNG nije toksičan, ali u većim koncentracijama u vazduhu deluje kao anestetik i čak može da prouzrokuje gušenje usled nedostatka kiseonika. Sagoreva burno, oslobađajući veliku količinu toplote, a produkti sagorevanja su ugljendioksid i vodena para. Najviša temperatura plamena sagorevanja (sa vazduhom) je oko 1900°C. Sa vazduhom stvara eksplozivne smeše koje se lako mogu zapaliti u prisustvu otvorenog plamena. Zato u blizini instalacije ili mesta na kojima se manipuliše gasom ne sme biti otvorenog plamena. Međutim, u odnosu na druge zapaljive gasove, granice eksplozivnosti smeše TNG-a su veoma uske: granice zapaljivosti su 2 ÷ 9 vol% (za smešu propan-butan 35:65). (Za propan - 2,1 ÷ 9,5, a za butan - 1,9 ÷ 8,5). To znači, da ako u prostoriji ili određenom prostoru ima manje od 2% ili više od 9% smeše propana i butana neće doći do eksplozije čak i ako postoji izvor paljenja (zbog viška, odnosno manjka kiseonika)...