Kratkoročne državne obveznice (Treasury Bills)

Kratkoročne državne obveznice ili blagajnički zapisi (treasury bills ili T-bills) su obligacije državnog budžeta (trezora) sa rokom dospeća između tri meseca i jedne godine. Kratkoročne državne obveznice su konstituisane u Engleskoj 1877. godine u cilju da se potrebama finansiranja države prilagode karakteristike meničnog prometa, tako da se u osnovi državnih obveznica nalaze obeležja menica.
Služe za kratkoročno finansiranje budžetskih deficita ili za refinansiranje ranije izdatih obveznica. Obično ih kupuju banke, firme, dileri i stanovnistvo. Vrlo su atraktivne zbog njihove likvidnosti i sigurnosti jer je nemoguće da će vlada zanemari svoje obaveze oko dugova, a i postoji aktivno sekundarno novčano tržište za obveznice državne blagajne, pa investitori mogu lako da ih prodaju pre roka dospeća. Tržište državnih zapisa je izuzetno duboko (ima mnogo kupaca i prodavaca) i likvidno.
Obim emisije obveznica varira zavisno od budžetskih potreba države. Statistike o učešću kratkoročnih obveznica u pokriću ukupnog deficita su nepouzdane pošto veliki deo novih emisija ide na refinansiranje postojećih obveznica. Primera radi, ukupan budžetski deficit SAD iznosio je u 1992. godini 4.000 milijarde dolara, a emisija novih obveznica 10-12 mrd. dolara svake nedelje.
Kratkoročne obveznice emituju se u razvijenim zemljama jednom nedeljno, putem aukcije. Vlada Republike Srbije emituje zapise trezora putem javnih aukcija, od 2003. godine. Ove zapise mogu kupovati i pravna i fizička lica. „Narodna banka Srbije je izdala četvrtu emisiju štednih zapisa početkom novembra 2006. godine, čija je pojedinačna nominalna vrednost zapisa 5.000 din, sa rokom dospeća od 360 dana. Zbog smanjenja stope inflacije, smanjena je i kamatna stopa na 17% godišnje. Zapise mogu kupovati samo domaća fizička lica. Kao i u prethodnim emisijama, vlasnici štednih zapisa mogu ih podneti na naplatu i pre roka dospeća. Ovim NBS pokušava da podstakne razvoj finansijskog tržišta u Srbiji, tim pre što su vlasnici ovih zapisa oslobođeni svih poreskih obaveza.”
Kratkoročne rržavne obveznice su diskontne hartije - prodaju se uz diskont, odnosno po ceni koja je niža od nominalne vrednosti. Naime,prinos investitora se ostvaruje u isplati nominalne vrednosti o dospeću koja je veća od cene koja je plaćena za kupljene hartije, tj. računa se da je kupac zapisa platio pun iznos nominalne vrednosti zapisa prilikom njegove kupovine, a stvarno je platio manje. Na primer, nominalna vrednost je 10.000 dinara, a prodaje se za 9.600 dinara; razliku od 400 dinara investitor dobija kupovinom zapisa.
Isplata se vrši odjednom na dan dospeća, što znači da mora da se obratiti pažnja na visinu diskonta i vreme dospeća. Bitno je proceniti prinos do dospeća. Jednogodišnji prinos od investiranja u državno-blagajničke zapise može biti određen i izračunat pomoću obrasca:
Iyt = (SP-PP)/PP x 365/n
Gde je:
iyt − godišnji prinos od ulaganja;
SP − nominalna vrednost, iznos plaćen ulagaču po dospeću, prodajna cena;
PP − kupovna cena iliti tekuća cena obveznice sa diskontom i
n − broj dana investiranja (period čuvanja držanja zapisa do dospeća).

----------------------------------------------------------------------
Prof. dr Branko Vasiljević, Osnovi finansijskog tržišta, Beograd 2005., str.145.
Prof. dr Branko Vasiljević, Osnovi finansijskog tržišta, Beograd 2005., str.148.
Prof. Dr Jovo Jednak, Finansijska tržišta, Beograd, 2007., 12.glava