Zeleni beton

S A D R Ž A J

1 UVOD 3
2 BETON 4
2.1 Istorija 5
2.2 Vrste betona 6
3 ZELENI BETON 7
3.1 Spravljenje zelenog betona 9
3.2 Kompozicija 9
3.2.1 Cement 10
3.2.2 Voda 11
3.2.3 Agregat 11
3.2.4 Dodaci zelenom betonu - aditivi 12
3.3 Svojstva zelenog betona 13
3.3.1 Svojstva svežeg zelenog betona 13
3.3.2 Tehnološka svojstva svežeg zelenog betona 14
3.3.3 Svojstva očvrslog zelenog betona 15
3.3.4 Fizičko-mehanička svojstva zelenog betona 16
3.3.5 Čvrstoća zelenog betona 17
4 ZAKLJUČAK 19
5 LITERATURA 20

3 ZELENI BETON


Zeleni, što će reći ekološki, beton (Green Concrete) najnoviji je trend ili najnovija potreba u proizvodnji i primeni betona. Ime mu dolazi od želje da doprinese očuvanju i unapređenju zdrave okoline.

Sam po sebi beton je ekološki čist materijal. Dobro oblikovane i kvalitetno izvedene betonske konstrukcije dobro se uklapaju u okolinu - i urbanu i ruralnu. Međutim, u proizvodnji cementa kao njegova glavnog sastavnog materijala pa i samog betona ima problema. Osnovni je oslobađanje velikih količina CO2, jednog od opasnih stakleničkih gasova, u cementnoj industriji, što već danas jeste značajan problem, au prvom kvartalu ovog veka, kad se očekuje građevinski bum u mnogoljudnom zemljama Kini i Indiji, biće i znatno veći. One već danas proizvode više od 500 miliona tona cementa na godinu, što će se u tom periodu više nego udvostručiti.

Razvijene zemlje su svetskoj ekološkoj konferenciji u Kjotu, održanoj pre nekoliko godina, preuzele obavezu da će do 2012. godine količinu emisije CO2 smanjiti za 21% u odnose na one u 1990. godini. Da to neće ići tako lako pokazao je neuspeh konferencije o klimatskim promenama održane nedavno u Hagu, gde su se razvijene zemlje razišli a da se nisu složile u proceni te opasnosti pa ni u merama koje treba preduzeti.

Mere u području zelenog betona svode se na potrošnju minimalno potrebne količine cementa u betonu i količine betona minimalno potrebnog za održavanje potrebne nivoa izgradnje. Postiže se to optimalnim doziranje cementa i zamenom dela cementa različitim hidrauličnim dodacima koji se inače u industriji javljaju kao otpadni, dakle ekološki štetni, materijali (leteći pepeo, silicijumska prašina, zgura visokih peći i sl). Valja ovde napomenuti da smo mi jedna od retkih zemalja, koja to prakticira već decenijama, verovatno ne samo iz ekonomskih razloga.

U Danskoj su npr za zadovoljenje obaveza preuzetih u Kjotu nedavno pokrenuli opsežan i relativno skup projekat zelenog betona (vredan 2,8 miliona evra) u koji su uključeni svi relevantni učesnici u proizvodnji i primeni betona (vlasnici betonskih građevina, projektanti, proizvođači sastavnih materijala , proizvođači betona, normizacijskim institucije, istraživački instituti, fakulteti i dr). U Danskoj cementna industrija emituje 2% ukupne industrijske emisije CO2. Očekuju da će merama iz ovog projekta realizovati 0,5-1,0% svoje obaveze iz Kjota.