Sumnja je ključ znanja

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Sumnja je ključ znanja

Čovek se popeo na vrh lestvice živih bića, postao jači od sila prirode i zavladao tehnikama koje su do skora bile nedostižne, pobedio najteže bolesti, poleteo u svemir. Sve to je učinio znanjem, stalnim saznavanjem, radoznalošću koja ga je gurala napred, sve dok nije stao ispred svih. Znanje je očovečilo ljudski rod.
Čovek prestaje da bude čovek onoga trenutka kada prestane da koristi ono što mu je omogućilo da danas bude dominantno stvorenje na ovoj planeti. Kada prestane da misli. Bez razmišljanja, ne bi bilo evolucije, čovek bi ostao na dnu lanca ishrane, pa bi naše postojanje, bez našeg blistavog uma – veoma kratko trajalo.
,,Mislim, dakle postojim", Dekartova izreka ne govori ništa drugo, do to da čovek svojim razmišljanjem tumači svet oko sebe i stvara sopstvene slike o njemu. Makar ceo taj svet bio nestvaran, njegove slike zasigurno postoje, samim tim i on, kao njihov autor. Primenjujući metodičku sumnju, da li je istina ono što zaista promoviše čoveka u više biće. Svako od nas može da posumnja u bilo šta, može da posumnja i da mi postojimo, ali, prema Dekartu: mi mislimo - dakle postojimo.
Dekart je bio filozof i matematičar. Njegova naučna radoznalost proisticala je iz stalne sumnje u svaku istinu tog vremena, ali i iz sumnje u sopstveno znanje . Sumnja ga je uvek iznova podsticala da dokazuje iznova i da potvrđuje ili opovrgne istine u koje je verovao. Time je utro put napred čitavom čovečanstvu. Postavio je temelj za svakom saznanju u nauci. Ni jedna istina nije večita i ne smemo je prihvatiti kao takvu. Istine su ograničene samo na ono vreme u kome su potvrđene. Sumnja svakog naučnika postavljaće nove istine u novim vremenima. Razum je naš izvor i način saznanja. . .