SUŠTINA UPRAVLJANJA ZALIHAMA

1. UVOD

Pošto zalihe zahtevaju novčana ulaganja, upravljanje zalihama je važan deo finansijskog menadžmenta preduzeća. U mnogim preduzećima se najčešća mogućnost za skraćivanje gotovinskog ciklusa upravo nalazi u smanjenju vremena zadržavanja zaliha. Da ulaganja u zalihe ne bi postala neopravdano visoka, zalihama se mora upravljati efikasno. Smanjenje zadržavanja zaliha istovremeno smanjuje iznos gotovine koji se nalazi u zalihama, što bi značilo efikasno upravljanje zalihama. Ta efikasnost manifestuje se kroz povećanje koeficijenta obrta ukupnih zaliha i skraćenje prosečnog vremenskog trajanja njihovog obrta. Upravo primarni zadatak prodajne funkcije je da analizom i stimulisanjem tražnje, tj. unapređenjem načina prodaje utiče na povećanje koeficijenta obrta zaliha.
Upravljanje zalihama u osnovi se svodi na cost – benefit analizu (cost benefit analysis), tj. na analizu troškova i korisnosti od držanja zaliha. Zapravo, utvrđivanje optimalne količine zaliha zahteva balansiranje između troškova držanja zaliha i korisnosti koja se može ostvariti raspolaganjem tim zalihama. Ako povećamo zalihe, moramo imati u vidu da li i na kojem nivou dodatni troškovi uslovljeni tim povećanjem premašuju dodatnu korisnost koja bi se mogla time ostvariti.
Optimalnim volumenom može se smatrati samo onaj nivo zaliha koji prouzrokuje najniže ukupne troškove držanja zaliha. Imajući u vidu da visina zaliha vrši direktan i značajan uticaj na finansijske potrebe preduzeća, pri donošenju odluke o visini zaliha neophodno je prethodno razmotriti strukturu i karakter troškova nabavke zaliha.
Upravo zbog toga finansijski menadžer ima veliku odgovornost u vezi sa racionalnim upravljanjem zalihama. Ta odgovornost odnosi se na procenu i stalno preispitivanje ulaganja u zalihe kako ne bi došlo do vezivanja gotovine u nepotrebne i suvišne zalihe. Zalihe bi trebalo da budu što niže da bi se što više gotovine oslobodilo za druge potrebe.*

2. ASPEKTI UPRAVLJANJA ZALIHAMA U PREDUZEĆU

U upravljanju zalihama, firme, na svakom nivou marketinških kanala, žele da obezbede potrebni nivo raspoloživosti proizvoda sa što manjim obimom zaliha. Od brojnih upravljačkih odluka o zalihama koje firme donose, posebno su značajne one koje se tiču prostornog razmeštaja zaliha, jer te odluke imaju snažan uticaj kako na visinu troškova skladištenja tako i na brzinu kojom zalihe mogu biti upotrebljene za zadovoljavanje tražnje potrošača.
Veoma je bitan prostorni raspored zaliha. Prostorni raspored zaliha može biti razmatran i razrešavan u okviru vertikalne i horizontalne strukture kanala fizičke distribucije. Zalihe treba da budu raspoređene između različitih čvorova u vertikalnim kanalima, počev od fabrike pa do magacina krajnjeg prodajnog objekta.
Upravljanje zalihama svih vrsta materijalnih dobara u bilo kojoj vrsti preduzeća predstavlja polje specifičnog, multifunkcionalnog menadžerskog odlučivanja. Takođe, menadžment zaliha je veoma propulzivan teorijski domen u kome se prepliću mnogobrojne naučne discipline i doprinosi.
U principu, kada se pomene termin upravljanja zalihama u preduzeću mogući su mnogobrojni aspekti i alternative poslovnog odlučivanja, između kojih se posebno izdvajaju sledeća:
1. Upravljanje zalihama u proizvodnom vs. upravljanje zalihama u trgovinskom preduzeću;
2. Upravljanje zalihama kao strateška funkcija firme vs. upravljanje zalihama kao jedan od najvažnijih segmenata operativnog menadžmenta;
3. Upravljanje zalihama kao segment funkcije nabavke vs. upravljanje zalihama kao deo proizvodnje;
4. Upravljanje zalihama sa finansijskog aspekta vs. upravljanje zalihama sa kvantitativnog aspekta;
5. Upravljanje zalihama repromaterijala i sirovina vs. upravljanje zalihama poluproizvoda vs. upravljanja zalihama finalnih proizvoda (roba u trgovini).
Pri definisanju politike zaliha treba poći od konkretne poslovne prakse preduzeća, prirode njegove delatnosti, specifičnosti vezanih za organizacionu strukturu itd, jer su sve to faktori koji dosta utiču i na generalno opredeljenje top menadžmenta firme po pitanju strateških ili operativnih odluka vezanih za zalihe.