Studija slučaja „Crvenka“

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Šećerana „Crvenka“ je vodeća među petnaest šećerana u Jugoslaviji. Dnevni kapacitet šećerane je 7.500 tona šećerne repe i 1.000 tona šećera, a uz to 450 tona sušenih briketiranih rezanaca i 250 tona melase. Do danas se preradilo preko 20 miliona šećerne repe i proizvelo preko tri miliona šećera. Fabrika je izgrađena 1912-1913. godine kapitalom englesko-mađarskog društva. Akcionari su baš Crvenku odabrali prihvatajući argumente dr. Ladislava Lelbaha, crvenačkog zemljoposednika i poslanika mašarskog parlamenta koji su bili sledeći: geografski položaj Crvenke je centar ondašnje Južne Bačke, mesto Crvenka je locirano na već izgradjenoj prugi normalnog koloseka i Velikom kanalu; stanovništvo Crvenke je skoro potpuno bilo Nemačko sa tradicijom industrijske i zanatske proizvodnje koja je zahtevala elektrifikaciju, dar šećerane iz njene centrale. Posle prvog svetskog rata Česi su otkupili akcije mađara, a posle drugog svetskog rata fabrika je nacionalizovana. Danas je šećerana Akcionarsko društvo to jeste njen pun naziv danas je Fabrika šećera „Crvenka“ a.d. iz Crvenke. Šećerana mnogo znači za gradić Crvenku, u srcu Bačke, regiona u Vojvodini. U početku lokalno stanovništvo nije ispunilo očekivanje da se masovnije uključi u rad šećeranae, pa je između dva rata i posle drugog svetskg rata dovođena radna snaga iz Bosne. Tako sada u Crvenki živi 10.500 stanovnika mnogobrojne nacionalnosti. Fabrika je najveća industrijska firma u Crvenki i zapošljava 470 radnika. Svoj capital je ulagala po nalozima bivše državne politike u izgradnju drugih fabrika u mestu I opštini Kula. Zbog takve politike bila je i posustala u sopstvenom razvoju. Današnja filozofija poslovanja šećerane je nastojanje da se kopiraju modeli iz razvijenih zemalja Evrope, prilagođeni jugoslovenskim uslovima. Pri tome se misli na maksimalno korišćenje potencijala sirovinske baze za proizvodnju šećerne repe I efikasne proizvodnje šećera iz nje, kao i podela profita i rizika sa seljacima I poljoprivrednim firmama. U samom proizvodnom procesu predstoji još racionalnija upotreba energije, kao i rešavanje ekoloških problema. Tehnološki višak će se rešavati upošljavanjem na dodatnim programima. Za realizaciju ovih ciljeva potreban je svež kapital. Šećerana se bavi proizvodnjom i prodajom proizvoda i usluga iz osnovne
delatnosti preduzeća i to:

• Ugovaranje, gajenje šećerne repe, otkup i prerada;
• Šećer kristal u rinfuzi;
• Šećer kristal u natron vrećama do 50 kg;
• Šećer kristal u PVC vrećama od 50 kg, 2 kg i 1 kg;
• Šećer u kocki u pakovanju od 1 kg;
• Suvi rezanci, paletirani u briketama od 12x0,8 mm;
• Visoko kvalitetna melasa;
• Šećernih sirupa i tečnog šećera.
Pored navedene osnovne delatnosti preduzeća obavlja druge delatnosti i poslove koji doprinose efikasnijem i racionalnijem poslovanju a naročito:
• Posredovanje u prodaji goriva za proizvođače repe i prevoznike;
• Posredovanje u prodaji poljoprivredne mehanizacije za proizvođače šećerne
repe;
• Hemijskim proizvodima za proizvodnju šećerne repe;
• Skladištenje;
• Prevoz robe u drumskom saobraćaju.
Suština tehnološkog postupka proizvodnje šećera iz šećerne repe, razrađena u
19.veku, nije se menjala do kraja dvadesetog veka. Fundamentalnim se smatraju otkrića: šećera u repi (Margraf); mešanje sirovog soka sa tečnim mlekom (Episov); dobijanje sirovog soka ekstrakcijom šećera iz repe toplom vodom (Robert); uvođenje ugljen-dioksida u zakrečeni sok (Perier Posao); isparavanje vode iz sirupa pod vakumom i fenomen kristalizacije; izdavanje šećera na centrifugama. I danas sve počiva na tim otkrićima, ali uz široku promenu kontinualnih procesa, tehnoloških operacija i modeliranje procesa, kao i fizičko-hemijskih i mikrobioloških istraživanja.Uz ovo je razrađeno mnogo tehnoloških varijanti različitih po koncepciji I nijansama, oko kojih se okupila i afirmisala mašinska i elektro tehnika i informatika. Industrija šećera, slobodno se može reći, razvila čitavu granu drugih industrija I profila stručnjaka. Na planu selekcije šećerne repe od prvobitnih 2% saharoze I iskorišćenja od 1%, sada se došlo do 20% odnosno 18%. Upoređujući tehnološki postupak proizvodnje šećera od njenog osnivanja pa do danas, uočava se svega nekoliko razlika, jer se samo usavršilo ono što je u startu u nju ugrađeno. Uvek se težilo da se ugradi najsavremenija oprema u okviru modernih evropskih koncepcija tehnološkog postupka. U okvirima sve veće turbulencije i kompleksnosti sredine u kojoj šećerana obavlja svoju poslovnu i širu društvenu misiju, potreba za izučavanjem strategijskog menadžmenta, kao sistemskog pristupa upravljanju promenama, sve se više nameće. Zadatak strategijskog menadžmenta je, dakle, da se omogući ovom studijom slučaja šećerane racionalno i blagovremeno reagovanje na promene u sredini u kojoj ona obavlja svoju poslovnu i širu aktivnost. Pitanje kako održati šećeranu sposobnom da odgovori izazovima i promenama svoga okruženja, za nas je centralno pitanje na koje ćemo pokušati odgovoriti. Proces strategijskog menadžmenta se posmatra kao kontinuirani, iterativni proces koji uključuje pet važnih glavnih koraka u procesu strategijskog menadžmenta.

Glavni koraci u procesu strategijskog menadžmenta su:
1. Analiza sredine
2. Usmeravanje organizacije
3. Formulisanje strategije
4. Implementacija strategije
5. Strategijska kontrola
Tako ćemo i mi analizirati šećeranu, da joj damo pouzdani recept za uspeh u
izboru novih regiona poslovanja.

ANALIZA SREDINE

Analiza sredine organizacije predstavlja proces monitoringa (kontrole) njene
sredine da bi se identifikovale sadašnje i buduće šanse i pretnje koje mogu uticati na sposobnost organizacije za dostizanje njenih ciljeva. Dsa bismo izvrđili ocenu, to jest analizu predviđanja seta internih i eksternih faktora u čijoj sredini se odvija poslovanje i razvoj fabrike šećera „Crvenka“ a.d. iz Crvenke (u daljem tekstu Šećerana), rešili smo da damo analizu postojećih faktora kao i ocenu, samim tim trukturu Šećerane i da izvršimo njeno raščlanjivanje po različitim kriterijumima.

Šećerana spada u kategoriju velikih preduzeća koja ostvaruje visoku
proizvodnju, a zahvaljujući nizu faktora i visoku dobit, pa je stoga ekonomski
opravdano postojanje ove organizacije. Jedan od faktora ekonomske stabilnosti je politički faktor. Od 5. oktobra 2000. godine cena šećera je podignuta na 30.60 dinara (tadašnja jedna marka). Zahvaljujući kooperativnosti Vlade SRJ, sve šećerane u zemlji su od tog datuma dobile kvotu za izvoz iako još ni jedna nije imala ISO-9001 standard neophodan u prehambenoj industriji. Političkim promenama i odobrenim kvotama od strane Vlade, Šećerana je 2001. godine izvezla u zemlje EU skoro celokupan asortiman godišnje proizvodnje šećera i nus proizvode. Ugovor o kvotama važi do 2006. godine. Šećerana iz Crvenke okružena plodnim tlom, kao i stanovništvom tradicionalno
orjentisanom na poljoprivredbu proizvodnju. Geografsko-demografski položaj Šećerane nalazi se na strateški zadovoljavajućem mestu. Od strane dobavljača je isporučeno 2001. godine 280.000 tona šećerne repe, a 2002. godine 460.000 tona šećerne repe. Uzrok naglom povećanju isporuke sirovine je u zainteresovanosti stanovništva da seje ovu poljoprivrednu kulturu. Nagla zainteresovanost je proistekla iz činjenice da je 2001.godine prvi put posle 12 godina sirovina plaćena dinarski, a ne kompenzaciono, a s obzirom da cena sirovine odgovara proizvođačima, kurs dinara stabilan i isti u odnosu na prošlu godinu, možemo realno očekivati za 30% veće interesovanje sađenja iste kulture. Šećerana može sve to da isplati zahvaljujući ugovoru o kvotama od strane Evropske ekonomske zajednice. Ovo su sve postojeći eksterni faktori koji su stabilni zahvaljujući politici Vlade koja je omogućila izvoz šećera po određenim kvotama. Tek ćemo analizom internih faktora moći da odgovorimo na pitanja kao što su: „Šta će se desiti ako ove 2003. godine Šećerani bude isporučeno više sirovine? Da li je u stanju da sa postojećim kapacitetom obradi navedenu količinu sirovine i da li je sadašnji menadžment spreman da uloži u proširenje proizvodnje?“ Tehnološki postupak proizvodnje šećera u Čećerani 1913.godine je bila poslednja reč šećeranske tehnike i tehnologije, dok 1997 godine uočavaju se razlike koje su vredne pomena:

- Ekstrakcija šećera diskontinualno u difuznoj bateriji 1913. i
kontinualno u ekstrakcionim tornjevima 1997. godine.
- Šema kristalizacije su dva produkta 1913., a sa tri odnosno četiri
proizvoda iz 1997. godine.
- Sušenje šećera u centrifugama 1913., a u posebnim sušarama 1997.
- Korišćenje dimnih gasova sagorelog uglja iz kotlova za sušenje
rezanaca 1913., a iz mazuta u ložištima sušara 1997. godine.
Šećerana se prostire na dva kilometra kvadratna, i sve zgrade (pogon, magacini, silos, energana i druge) su prostrane i mogu se nadograđivati unutar samih. Plan i analiza zadržali su se takvi još od prošlih sistema i trenutno na ovim pozicijama
su evidentičari a ne analitičari. Početkom devedesetih godina poslodavstvo je uočilo da Šećerana stagnira u tehničko tehnološkom pogledu i da su nepophodni investicioni zahvati za povećanje kapaciteta i smanjenja troškova proizvodnje. Tako je 1991. godine instalirana bubnjasta rezalica za repu kapaciteta 8000 tona repe dnevno I ostvareni su