Finansijske, Internet prevare – PHISHING SCAM

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

"Slobodno citirajte, kombinujte, kradite, prodajte, navodite, pozajmite ili plagirajte sve što sam kreirao, pomislio ili rekao. Informacija želi da bude slobodna, a intelektualno vlasništvo je anahrono i pogrešno!

Vlade Idustrijalizovanog sveta, vi naporni giganti od čelika i mesa, Ja dolazim is Sajber svemira – novog Doma Uma. U ime budućnosti tražim od prošlosti da nas ostavi na miru.
Niste dobrodošli među nama i nemate vlast tamo gde se mi okupljamo.

Medijum, ili proces našeg vremena - elektronska tehnologija, menja suštinski načine društvene povezanosti i sve oblike ličnog života. Prisiljava nas da promislimo i preispitamo svaku misao, delo ili instituciju koju smo ranije smatrali normalnom.

Većini građana Srbije ne treba puno pričati o finansijskim prevarama i koliko to može da bude unosan ili poguban posao. Dafina Milanović i Jezdimir Vasiljević, popularni turbo-folk bankari sa kraja prošlog veka su prilično sveži u sećanju gotovo tri miliona ljudi koji su tada izgubili novac. Medijske ličnosti od poverenja „Dafina“ i „Gazda Jezda“ isparili su tada, bez velikih posledica sa stotinama miliona, možda i milijardi tadašnjih konvertibilnih novčanica. Razlog zašto bi neko izveo finansijsku prevaru je očigledan i ne treba mu naročit komentar.
Internet kriminal je socijalni fenomen koji je za poslednjih 15 godina postao jedna od najvećih smetnji Internet Društvu, kao što je kriminal oduvek problem u Realnom Društvu. Teza ovog rada je da izloženim činjenicama ukaže na ozbiljnost i masovnost Internet kriminala, koji kod nas nije zastupljen samo zahvaljujući slaboj zastupljenosti Informacionih Tehnologija. Sa povećanjem upotrebe platnih kartica kod nas povećava se i mogućnost zloupotrebe, dok svest o postojanju ove napasti ostaje na alarmantno niskom nivou.

Masovne prevare

Pomenuti, Dafina i Jezda su imali efekat bombe koja je pukla u sred Društva, ne žaleći slojeve koje pogađa. Intelektualci, radnici, ratari koji su prodavali imanja da bi uložili novac, ekonomisti sa poznavanjem materije i jasnim znanjem da tako nesto nije moguće gubili su novac... Skoro trećina svih slojeva srpskog Društva je zahvaćena prevarom, tačna proneverena svota nikad nije konačno objavljena.
Par momenata je tipično za ovakve prevare :
• prevareni nisu birani ni po kakvoj osnovi
(premisa – skoro svako želi da zaradi)
• prevara je zahtevala znatno poverenje od strane prevarenih.
Usmerene prevare
Nik Leeson je tokom druge polovine devedesetih godina prošlog veka olakšao grupu azijskih investitora za cifru od gotovo milijardu dolara, tako što je falsifikovao trgovinske izveštaje u kojima je prikazivao znatno uvećan profit iz svoje trgovine u njihovo ime. Njegov kolega, takođe trgovac valutom, Džon Rusnak je proneverio sumu od 750 miliona dolara otprilike u isto vreme i na sličan način. Za razliku od svih prethodno pomenutih Leeson je svoje radno mesto napustio sa otpremninom za uspešan rad od 140 000 funti. Kada je prevara otkrivena uhapšen je i preminuo je od bolesti u singapurskom zatvoru.
Momenati koji se poklapaju sa prethodnim tipom prevare:
• prevara je zatevala ogromno poverenje prevarenih
(imajući u vidu sumu od 1Bil$)
• prevareni su pažljivo odabrani
(konkretno po profesiji - foreign exchange trader)
Slučajne prevare
Najčešći primer je prošenje na ulici. Prosjak na ulici je u stvari predstavnik prodaje savršeno organizovane - ilegalne industrije. Ovde, dokazano, kruže velike sume novca, događa se surova trgovina decom i borba za teritoriju, od čega se na površini vide samo nesrećnici po ulicama koji su i sami, silom prilika, većinom prevaranti.
Ovde je tipičan momenat:
• Potpuno nasumični izbor žrtve
(upornim kontaktom ili žrtva sama prilazi)
• Ne zahteva nikakvo poverenje
(ni ne poznaju se)

Prevara ne bi bila to što jeste kad ne bi bila svaki put originalna i drugačija, što je čini malo nezgodnom za klasifikaciju. Postoje neke zajedničke tačke u tipovima prevara, nejčešće metod izbora žrtve i stepen poverenja koje prevara zahteva od žrtve, mete napada.
Ovako dolazimo do pojma „meta“ što je u stvari klasična marketinška orijentacija, samo primenjena na ilegalnu industriju. U stvari svaka prevara navodno zadovoljava neku od ljudskih potreba koje inače zadovoljava marketing kroz svoja oruđa industrije i usluga (želja za zaradom, želja da se pomogne, da se lakše ili manje radi...).
Čak i slučaj sa dobrotvornim ustanovama, marketinški posmatrano, zadovoljava jednu od potreba čoveka : da se oseća superiornim u odnosu na nekog time što pomaže. Ovaj banalan i možda netačan primer pokazuje spontano izdvajanje određene ciljne grupe u slučajnom uzorku.
Realno Društvo posmatrano iz očiju prevaranta sadrži tri osnovne grupe „žrtava“ :
1. Nasumično izabrane ljude
(kod kojih je premisa da ogromna većina želi laku zaradu)
2. Ljudi izabrani po osnovu pripadnosti nekoj grupi
(bankari, advokati, poslovni ljudi, vlasnici automobila ili kuća)
3. Konačno – bilo ko od nas, ako se „upeca“.
(Iz slučajnog uzorka formiraju se interesne i ciljne grupe)
Ove tri kategorije, kao preslikane se koriste u većini prevara u Internet Društvu, kao verna kopija onoga što se događa u Realnom Društvu.
Internet platni tokovi u našoj zemlji praktično ne postoje, tako da na naizgled ne postoji ozbiljna opasnost od njihove zloupotrebe...
Iz izloženog ćete videti kako je takvo stanje blaženog neznanja samo savršena uvertira za eksploziju Internet kriminala kada Internet bude masovno platno sredstvo u Srbiji, kad god to bilo.

Kao što neki oblik kriminala, u smislu kršenja postavljenih pravila, postoji u apsolutno svakom Realnom Društvu, tako su Internet prevare i kriminal sasvim logična nuspojava Internet Društva, kao preslikanog Realnog Društva.
Zahvaljujući Internetu na hiljade Dafina i Jezda širom sveta sada ima način da se direktno obrati ogromnom broju ljudi i da se bukvalno uvuče u kuću žrtve. Ne samo to, već su u poziciji da međusobno razmenjuju mišljenja, dogovaraju se i organizuju u grupe sa zajedničkim ciljem.
Ova zastrašujuća ideja je tačna - tamo negde ima mnogo ljudi sa druge strane računara koji vam ne žele ništa dobro. Korišćenje web kamera i platnih kartica sa kućnih računara, omogućava i maštovitu zloupotrebu ovih tehnologija tako primamljivih za krajnjeg korisnika.
Od pukog voajerisanja „džekovanom“ kamerom i naručivanja diskova sa amazona „skimovanom“ karticom, je mala razlika do ozbiljne industrijske špijunaže bezbednosnim Web –based wi-fi kamerama i prebacivanja novca sa tuđih računa, zahvaljujući curenju bankovnih šifara kroz „pharming“ sajtove.
Sama mogućnost da jednim klikom miša neko prebaci sav svoj novac sa jednog računa na drugi otvara mogućnost da taj novac prebaci na račun na koji ne želi, samo je pitanje načina.
Internet neprestano trepi razne bezbednosne potrese, ali se jedan neprestano ponavlja, samo se menjaju učesnici. Ako niste čuli do sada, upoznajte Phishing prevaru.