Strategijsko poslovno planiranje - menadžment

Osnovni cilj preduzeća je definisan kao maksimizacija profita, opstanak, rast i razvoj. Osnovni cilj menadžmenta je ostvarivanje definisanog cilja.

Profitabilno poslovanje moguće je realizovati na tržistu samo u slučaju da su potrebe i želje važnih interesnih grupa zadovoljene. Specifičnost tržišnog života je jednom rečju izražena kroz neophodnost stalnog pobedničkog potvrdjivanja poslovnih subjekata na konkurentskom tržištu, kako i u sadašnjem tako i u budućem vremenu. Osnovni uslov tržišnog života organizacije je konstituisanje adaptilne poslovne strategije koja ce joj obezbediti permanentno profitabilno poslovanje. Neuspeh u izboru strateških pravaca ili sprovodjenju izabrane poslovne strategije razvoja vrlo brzo dovodi poslovni subjekat u inferiorni položaj u odnosu na konkurente, sto za posledicu ima „brisanje“ sa tržišne mape.

Planiranje je prva i suštinska faza procesa menadžmenta kao i bitna odgovornost svih menadžerskih nivoa. Planiranje predstavlja formulisanje ciljeva i načina njihovog ostvarenja koje je koordinirano sa stvaranjem i prilagođavanjem osganizacione strukture, stila vođenja i modela kontrole. Rezultat procesa planiranja su planske odluke. Osnovnu plansku odluku predstavljaju ciljevi. Ciljevi predstavljaju željeno stanje ili stepen poboljšanja sadašnjeg stanja. Druge planske odluke, strategija, biznis plan i projekat, služe realizaciji ciljeva.

Planiranje se realizuje u ciklusima, započinje predviđanjem trendova, nastavija se preduzimanjem odgovarajućih akcija, a završava se praćenjem efekata preduzetih akcija. Proces planiranja je tesno povezan sa procesima odlučivanja i kontrole. Proces planiranja se odvija u svim organizacionim delovima preduzeća i na svim nivoima upravljanja a kvalitet planiranja na svakom hijerarhijskom nivou zavisi od sposobnosti, znanja i količine i kvaliteta informacija kojima raspožu menadžeri na različitim nivoima.

Strateško planiranje je kontinualni proces u kome se preispituju interne mogućnosti (snaga i slabosti) i analizira globalno tržište (identifikuju šanse i pretnje) da bi se opisali strateški ciljevi i konstituiasala optimalna strategija razvoja. Usvojena strategija je osnov za dalju implementaciju planskih akcija , programa i projekata u cijlu adaptiranja organizacionih resursa za produkciju prilagodjenih proizvoda ili uspeha budućim potrebama klijenata na konkurentskom tržištu.Nove prilike i pretnje pojavljuju se iznenada na tržištu i zahtevaju brzi odgovor same organizacije. Strategija koja je bila odgovarajuća i uspešna u prošlosti teško da će biti pogodna u sadašnjosti a postaće potpuno prevazidjena za primenu u budućnosti.

Strategija je prema Asnoffu vidjena kao operator koji je dizajniran da transformiše firmu sa sadašnje pozicije, u poziciju opisanu preko ciljeva na osnovu koje poslovni subjekt prinudno razvija svoje sposobnosti i potencijale. Strategija se moze definisati i kao set akcija koje organizacija preduzima, u cilju optimizacije upotrebe svojih resursa da bi na tržištu ponudila odgovarajuće proizvode ili usluge po cenama, koje su kupci spremni da plate.

Postoje( bar ) tri fundamentalna elementa strategije i to :
1. svesnost - razmevanje strateške pozicije
2. formulacija - izbor odgovarajuće strategije
3. implementacija - realizacija izabrane strategije

PROCES STRATEŠKOG PLANIRANJA

Implementacija strateškog planiranja je proces koji zahteva primenu i poštovanje niza različitih planskih procedura. Uspešnost strategijskog planiranja je u direktnoj zavisnosti od stepena integracije: strategije, strateških ciljeva, budžeta i akcionih programa. Asnoff, poznati teoretičar strateskog planiranja, naglasio je da je i procesu implementacije strateških planova prvi korak konverzija planiranih nivoa u koordinisane akcione programe (akcione planove) za različite organizacione jedinice preduzeća. Akcioni programi konkretizuju detaljno: planove, akcije, ciljeve, kvantitete, kontrolne tačke i prekretnice. Resursi budžeta obuhvataju: planirane prihode, kapitalne i operativne troškove i finansijske tokove za podršku programima. Akcioni programi i resursi budžeta formiraju osnov za profitni budžet i merilo su neto troškova, dostignute efektivnosti pretpostavljenih planiranih i realizovanih nivoa. Empirijska istraživanja su pokazala da organizacije više koriste jednostavnije modele budžeta (kapitalno i troškovno budžetiranje) kao osnovno plansko orudje za sprovodjenje biznis plana.

SHEMA PROCESA STRATEGIJSKOG PLANIRANJA

Ovaj proces se najbolje moze objasniti putem shematskim prikaza njegovih elemenata, faza, korelativnih veza i posledicnih implikacija. U teoriji najčešce se koriste sheme koje detaljno objasnjavaju proces strateškog planiranja na nekonvencionalan i konvencionalan nacin.

NEKONVENCIONALAN PRISTUP

Prema Mintzbergeru shema strateškog planiranja (slika 1.) pokazuje međusobne interne veze elemenata i faza strateškog planiranja. Na prikazanoj shemi moze se jasno uočiti da su strateški ciljevi postavljeni iznad strategija i da zajedno konstituišu formulaciju. Iz strateške formulacije proizilaze programi i akcije (akcioni planovi). Važno je uočiti da se budžet organizacije konstituiše na osnovu strategije, ciljeva, i programa, a da faza implementacije znači operativnu primenu kooordiniranih programa i akcija. Naglašeno je postojanje povratne sprege tako da programi povratno mogu takodje izazvati modifikacije strategije. Posledice ovih programskih promena moraju biti inkorporirane u rutinizirano finansijsko budžetiranje.

KONVENCIONALAN PRISTUP

Prikaz konvencionalnog procesa strategijskog planiranja je dat na slici2. Zapaža se visoka kompleksnost međusobnih veza i povratnih uticaja u procesu planiranja u užem smislu. Na shemi je eksplicitno i naglašena važnost kontrolnog procesa prilikom implementacije strateškog plana. Konvencionalni prikaz procesa strateškog planiranja je i najčešće primenjeni empirijski obrazac za strateško planiranje.


Slika1. Nekonvencionalna shema procesa strateškog planiranja