Strategijsko planiranje 2

Definisanje strategije smatra se jednim od težih zadataka za teoretičare menadžmenta i uopšte autore iz različitih disciplina koji se na bilo koji način bave preduzećem i njegovim ponašanjem. Termin se upotrebljava u različitim kontekstima, sa pretpostavljenim različitim obuhvatima i sadržajima. Pored često prisutnih kognitivnih i semantičkih problema, uzrok konfuzije i nerazumevanja je objektivna složenost i višeznačnost kategorije strategije uopšte, a posebno u okviru teorije i prakse upravljanja preduzećem.

Termin strategija mnogo je stariji od menadžment discipline u čijem se nazivu pojavljuje. O strategijskom upravljanju kao posebnoj disciplini počinje da se govori tek od druge polovine 20. veka, dok se termin strategija prvi put koristi još pre nove ere, u staroj Grčkoj. Pojam potiče od reči „strategos" koja je označavala funkciju komandujućeg u vojsci, da bi se kasnije njen sadržaj proširio i na njegove „veštine", tj. njegove lične sposobnosti i umeće da komanduje na bojnom polju. U vreme Aleksandra Velikog (oko 330 p. n. e.) pojam strategije je u ovom kontekstu nešto proširen i preciziran.

UVOD 1
1.1 Strategija preduzeća 2
1.2 Proces formulisanja strategije 3
1.3 Strategijsko planiranje 4
1.3.1 Karakter planiranja kao funkcija menadžmenta 7
1.3.2 Značaj i neophodnost planiranja 8
1.3.3 Vrste planiranja 10
1.3.4 Dugoročno i kratkoročno planiranje 11
1.3.5 Funkcionalna podela planiranja 12
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 17