STRATEšKO PLANIRANJE ZA NEVLADINE ORGANIZACIJE

SADRŽAJ:








1.UVOD……………………………………………………………………………... 3


2.OSNOVNI POJMOVI I PODACI……………………………………….......... 4-6
2.1. Nevladine organizacije i neprofitni sektor………………………………. 4-5
2.2. Pojam i preduslovi za rad nevladinih organizacija……………………… 5-6


3.STRATEŠKO PLANIRANJE………………………………………………… 6-7
3.1. Vizija……………………………………………………………………… 8
3.2. Misija……………………………………………………………………… 8
3.3. Sprovodjenje analize organizacije………………………………............. 8-9
3.4. Strateški ciljevi……………………………………………………………. 9
3.5. Zadaci……………………………………………………………………9-10
3.6. Evaluacija rezultata………………………………………………….........10
3.7. Finansijski ciljevi………………………………………………………… 10
3.8. Proces planiranja………………………………………………………10-11


4.ZAKLJUČAK…………………………………………………………………11-12


LITERATURA…………………………………………………………………….. 13
1. Uvod

Delovanje i utemeljenje nevladinih organizacija teoreticari najcešće povezuju sa konceptom civilnog drustva. Tako je u zemljama Istočne Evrope ovaj koncept doživljavan kao opozicioni pokret komunizmu, u zapadnim razvijenim zemljama ovom konceptu se prilazi sa aspekta trećeg, neprofitnog sektora, a za politicke teoretičare on označava treći put u ekonomskoj I političkoj organizaciji društva nasuprot socijalizmu i kapitalizmu.

Pojam civilnog društva u savremenoj teoriji ima dva glavna tumacenja. Jedno je ono koje ga odredjuje kroz ekonomsku aktivnost (poprište reprodukcije materijalnog života), a drugo je ono koje ga odredjuje kroz politički značaj (briga za opšte dobro), u kom se suština civilnog društva vezuje za pluralitet udruživanja. U tom domenu civilno društvo je nemilitarističko, laičko i civilizovano društvo, koje se uzdiglo do odredjenog civilizacijskog nivoa slobodnih ljudi i koje se zasniva na poštovanju osnovnih ljudskih prava i gradjanskih sloboda, toleranciji, demokratskoj javnosti, vladavini prava, te ekonomskom, socijalnom i političkom pluralizmu. U ovom znacenju civilno društvo je društvo gradjana, koji su medjusobno povezani u razna udruženja i mreže udruženja.
Takva udruzenja, oblikujući sve dinamičnije civilno društvo, procvetale su u skoro svim oblastima-zdravstvu, ranom dečijem obrazovanju, brizi za starije ljude, zaštiti životne sredine, ljudskim pravima, u domenu pomoći fizički i mentalno ugroženim ljudima, kao i mnogim drugim oblastima.
Malo je pojava koje su toliko značajno uticale na oživljavanje demokratije i funkcionisanje tržišnog sistema u Centralnoj i Istocnoj Evropi kao što je pojava širokog spektra privatnih, neprofitnih i nevladinih organizacija tokom osamdesetih i ranih devedesetih godina.

Na potrebu partnerstva izmedju nevladinih organizacija i državnih institucija u upravljanju procesom društvenog razvoja upućuju i medjunarodni organi i organizacije, kao što su Ujedinjene nacije, Evropska unija, Savet Evrope, OEBS.

Strateško planiranje jeste postupak promišljenog usmeravanja socijalnih promena i unapređivanja uslova zadovoljavanja socijalnih potreba ljudi. Kao deo strateškog planiranja, akcioni planovi, u stvari, predstavljaju njihovu sadržinsku, akcionu i operativnu razradu. Akciono planiranje je u suštini, operacionalizacija i funkcionalizacija usmerena prema sadašnjosti, sa uvidom u željenu budućnost. Ono konkretnije i detaljnije definiše načine, sredstva, mere, aktivnosti, uslove i načine ostvarivanja prioritetno definisanih ciljeva, otvarajući mogućnosti za uključivanje različitih subjekata u procese koji prate izradu i implementaciju ovih planova.
Strateški ciljevi su opšti ciljevi organizacije. Na osnovu dostupnih alternativa, postoji ograničen broj prioriteta. Oni opisuju pravac kojim se organizacija kreće a ja ću se u svom daljem izlaganju potruditi da vam detaljnije predočim strateške ciljeve i delovanje nevladinih organizacija.