Strateško planiranje za nevladine organizacije

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadzmenta proizvodnje.

Delovanje i utemeljenje nevladinih organizacija teoreticari najcešće povezuju sa konceptom civilnog drustva. Tako je u zemljama Istočne Evrope ovaj koncept doživljavan kao opozicioni pokret komunizmu, u zapadnim razvijenim zemljama ovom konceptu se prilazi sa aspekta trećeg, neprofitnog sektora, a za politicke teoretičare on označava treći put u ekonomskoj I političkoj organizaciji društva nasuprot socijalizmu i kapitalizmu.
Pojam civilnog društva u savremenoj teoriji ima dva glavna tumacenja. Jedno je ono koje ga odredjuje kroz ekonomsku aktivnost (poprište reprodukcije materijalnog života), a drugo je ono koje ga odredjuje kroz politički značaj (briga za opšte dobro), u kom se suština civilnog društva vezuje za pluralitet udruživanja. U tom domenu civilno društvo je nemilitarističko, laičko i civilizovano društvo, koje se uzdiglo do odredjenog civilizacijskog nivoa slobodnih ljudi i koje se zasniva na poštovanju osnovnih ljudskih prava i gradjanskih sloboda, toleranciji, demokratskoj javnosti, vladavini prava, te ekonomskom, socijalnom i političkom pluralizmu. U ovom znacenju civilno društvo je društvo gradjana, koji su medjusobno povezani u razna udruženja i mreže udruženja.
Takva udruzenja, oblikujući sve dinamičnije civilno društvo, procvetale su u skoro svim oblastima-zdravstvu, ranom dečijem obrazovanju, brizi za starije ljude, zaštiti životne sredine, ljudskim pravima, u domenu pomoći fizički i mentalno ugroženim ljudima, kao i mnogim drugim oblastima.
Malo je pojava koje su toliko značajno uticale na oživljavanje demokratije i funkcionisanje tržišnog sistema u Centralnoj i Istocnoj Evropi kao što je pojava širokog spektra privatnih, neprofitnih i nevladinih organizacija tokom osamdesetih i ranih devedesetih godina.
Na potrebu partnerstva izmedju nevladinih organizacija i državnih institucija u upravljanju procesom društvenog razvoja upućuju i medjunarodni organi i organizacije, kao što su Ujedinjene nacije, Evropska unija, Savet Evrope, OEBS.
Strateško planiranje jeste postupak promišljenog usmeravanja socijalnih promena i unapređivanja uslova zadovoljavanja socijalnih potreba ljudi. Kao deo strateškog planiranja, akcioni planovi, u stvari, predstavljaju njihovu sadržinsku, akcionu i operativnu razradu. Akciono planiranje je u suštini, operacionalizacija i funkcionalizacija usmerena prema sadašnjosti, sa uvidom u željenu budućnost. Ono konkretnije i detaljnije definiše načine, sredstva, mere, aktivnosti, uslove i načine ostvarivanja prioritetno definisanih ciljeva, otvarajući mogućnosti za uključivanje različitih subjekata u procese koji prate izradu i implementaciju ovih planova.
Strateški ciljevi su opšti ciljevi organizacije. Na osnovu dostupnih alternativa, postoji ograničen broj prioriteta. Oni opisuju pravac kojim se organizacija kreće a ja ću se u svom daljem izlaganju potruditi da vam detaljnije predočim strateške ciljeve i delovanje nevladinih organizacija.

2.OSNOVNI POJMOVI I PODACI

2.1. Nevladine ogranizacije i neprofitni sektor

Sve organizacije koje deluju u društvu možemo podeliti na državne organizacije (javni sektor) i nedržavne organizacije (privatni sektor). Nedržavne organizacije, koje pokreću građani na osnovu svoje privatne inicijative, su organizacije civilnog društva.
Ove nedržavne organizacije, opet možemo podeliti na profitne (komercijalne) i neprofitne (nekomercijalne). Profitne su one organizacije čije delovanje ima za cilj stvaranje profita i uvećavanje postojećeg kapitala (npr. preduzeća u privatnom vlasništvu). Za razliku od njih, neprofitne organizacije, su one koje ne stvaraju profit, ili ako ga stvaraju, ne ulažu ga u ponovno uvećanje kapitala već u različite druge društveno korisne aktivnosti i svrhe (npr. u humanitarne i dobrotvorne aktivnosti). Neprofitne organizacije nemaju za cilj uvećanje kapitala, čak i onda kad ostvaruju neku zaradu. Tu zaradu oni koriste za ulaganje u dalje dobrovoljne aktivnosti svojih organizacija.
Neprofitne organizacije može osnovati, pored samih građana i vlada, pa ih zato delimo na vladine (javne) i nevladine (privatne) neprofitne organizacije. Kada govorimo o organizacijama društva, onda se uvek govori o ovom drugom tipu neprofitnih organizacija - nevladinih. Nevladine neprofitne organizacije su autonomne i samostalne organizacije koje su osnovale grupe građana sa različitim motivima, interesima, ciljevima i potrebama. To su sve one organizacije koje nisu vladine (državne), iako i država ima svoje organizacije koje se bave rešavanjem sličnih problema, ali uz pomoć državnog aparata (organizovanjem, kontrolom i finansiranjem njihovih aktivnosti). Nevladine organizacije deluju drugačije od vladinih. Suštinu njihovog delovanja čini povezivanje pojedinaca bez posredovanja ili kontrole države, radi ostvarivanja nekog zajedničkog cilja ili afiniteta. One nastaju kao svojevrsna alternativa rešavanju mnogobrojnih problema na raznim poljima ljudskih delatnosti, koje ne uspevaju da reše ili ne rešavaju na zadovoljavajući način postojeće državne institucije i organizacije.
Nevladine neprofitne organizacije se mogu podeliti na organizacije koje služe svim članovima društva i one koje služe samo članovima određenih društvenih grupa.Organizacije koje služe svim članovima društva (javne uslužne organizacije), su npr. fondacije, humanitarne i dobrotvorne organizacije, savetodavne organizacije, organizacije za pružanje socijalnih usluga i sl. Organizacije koje služe samo članovima specifičnih grupa su razna profesionalna i stručna udruženja, klubovi, interesne grupe i savezi.
Delovanje svih ovih organizacija može biti samostalno ili zajedno sa drugim organizacijama, kada se stvaraju mreže ovih organizacija. Oblici viših udruživanja u okviru kojih mogu delovati ove organizacije su: koordinacije, savezi i pokreti. Povezano i umreženo delovanje