Strateški pravci razvoja saobraćaja u Srbiji-diplomski

Prve civilizacije razvile su se u dolinama velikih reka, kako zbog dobrih uslova za bavljenje poljoprivredom, tako i zbog trgovine (npr: doline Tigra i Eufrata, Nila, Inda, Ganga, Hoang Hoa). Kako je efikasnost transportnog sistema u ovom periodu bila izuzetno niska, tako je trgovina uglavnom imala lokalni karakter. Iz perspektive regionalnih ekonomija, u takvom okruženju uticaj grada na okolni prostor kroz trgovačke veze bio je najviše do 50 km u prečniku. Međunarodna trgovina je i tada postojala, ali su proizvodi kojima se trgovali spadali u kategoriju luksuzne robe (bili su izrazito skupi i dostupni malom broju bogatih), jer je bilo reč o začinima, svili, vinu, parfemima – robi koja je do Evrope dovožena čuvenim Putem svile .

U takvom okruženju, bilo je teško govoriti o bilo kakvom urbanom sistemu, već pre o relativno samostalnim ekonomskim sistemima sa vrlo ograničenom trgovinskom razmenom. Ipak, kao najpoznatiji izizeci ovog pravila jesu čuvena Rimska imperija i Kinesko carstvo. Oba carstva su tokom svoje istorije posvećivale velike napore izgradnji saobraćajne mreže, pokušavajući na taj način da održe kontrolu nad svojom velikom teritorijom tokom dužeg vremena. Rimljani su bili poznati graditelji puteva, te su tako prvo premostili kopnene provincije na Apeninskom poluostrvu, a potom i u drugim delovima carstva, povezujući velike gradove u Mediteranu. Kako je carstvo raslo, tako se putna mreža razvijala i dostigla u jednom trenutku 80000 km odlično izgrađenih puteva (III vek). Sa druge strane Zemljine kugle, Kinesko carstvo je bilo daleko poznatije po ozgradnji sistema kanala i rečnom saobraćaju. Ti kanali činili su sitem pod nazivom Veliki kanal (neki delovi i danas postoje). Tokom period XIV-XVII veka ovaj sistem dostigao je dužinu od 2500 km,povezujući Peking na severu i Handžou na jugu sa obolaom mora na istoku (dva velika rečna basena Jangcekjanga i Hoanhoa).

UVOD 1
1 Pravci razvoja saobraćaja u Evropskoj Uniji 2
1.1 Struktura integralnog transportnog sistema 4
1.2 Osnovna podela integralnih transportnih sistema 6
1.3 Osnovna podela transportnih tehnologija 7
1.4 Ekonomska opravdanost korišćenja integralnih transportnih sistema 8
2 Osnovni ciljevi i pravci razvoja saobraćaja 11
2.1 Društveni ciljevi 11
2.2 Ekonomski ciljevi 11
3 Strateški pravci razvoja saobraćaja u Srbiji 15
3.1 Strateški razvoj saobraćajne infrastrukture Srbije 18
3.2 Železnički saobraćaj Srbije 21
3.2.1 Integrisani električni transportni sistem 22
3.3 Drumski saobraćaj Srbije 23
3.4 Značaj efikasnog korišćenja resursa 27
3.4.1 Osnovni pravci razvoja železničkog i drumskog saobraćaja 27
3.5 Rečni putevi u Srbiji 29
3.6 Vazdušni saobraćaj Srbije 33
ZAKLJUČAK 35
LITERATURA 39